SR

Category Archives: Unlimited.rs


Evropski Parlament na putu da usvoji jedan od najbitnijih zakona u istoriji autorskih prava

Red i zakon.

Na šta vas asocira ovo? Da li možda na njujoršku policiju, knjigu i zakonik, ili TV seriju koju smo svi rado pratili 90ih?

Ovog puta, pa… ništa od navedenog nije slučaj.

Složićete se da se 2018. pokazala kao godina u kojoj su se desile mnogobrojne zakonske promene koje dolaze od odluka članova Evropske komisije.

U redu, da… Znamo da Komisija ne preza od izmena kako bi se građani EU zaštitili i obezbedili, ali, nakon GDPR-a i ukidanja WHOIS pretrage, šta je sada na redu?


Počevši od jula ove godine, Evropska komisija je pokrenula glasanje oko spornog zakona o autorskim pravima koji će zasigurno promeniti način na koji će internet kompanije nastaviti da tretiraju objavljeni sadržaj.

Iako je ranije ovog leta predlog o izmeni o autorskim pravima bio odbačen, ove nedelje, nakon žestokih političkih kampanja sa obe strane, članovi Evropskog parlamenta, glasali su u korist pokretanja pregovora sa zemljama članicama oko dopune zakona.

 

Zbog čega je sve ovo važno?

Sa jedne strane, kritičari se boje da su predložene izmene sveobuhvatne i da bi mogle narušiti muzičke remikse, takozvane covere, parodije, pa čak i linkove koji vode do web sajtova. Ipak, sa druge, većina muzičara, autora i ostalih umetnika, i te kako podržava ovu reformu i smatra je veoma bitnom.

Od julskog glasanja napravljeno je na stotine izmena, međutim, glavni problemi su i dalje ostali nerazjašnjeni.

 

O kojim promenama se radi?

1. Veliki giganti moraju da plate rad umetnicima i novinarima čije radove koriste

2. Male i mikro (blog) platforme su isključene iz direktive

3. Hiperlinkovi koji su praćeni individualnim rečima, mogu da se slobodno dele

4. Novinari moraju da dobijaju doprinose od svake naknade autorskih prava koje je dobila njihova izdavačka kuća.

Evropski parlament se, na kraju, poprilično snažno složio i izglasao izmene autorskih prava, a glasali su ovako: 438 za, 226 protiv a 39 ih je bilo uzdrzano, što je složićemo se, prilično izuzetan rezultat.

Ozloglašeni Član 13 je privukao najviše pažnje i on je takoreći obeležen kao takozvani upload filter od strane kriticara.

Dakle, sada, ukoliko korisnik pokuša da objavi autorski sadržaj, npr. muziku, slike ili nešto drugo, odmah prolazi brojne provere i filtriranja. Ukoliko se pokaže kao sadržaj koji je zaštićen autorski materijal, biće uklonjen i nedostupan.

Na taj način, kompanije poput Facebook-a i Youtube-a, biće odgovorne za sadržaj koji njihovi korisnici objave.

Na sve ovo, izdavačke kuće, muzičari, kreativci i, gotovo svi koji su nekim delom povezani sa kreativnom industrijom, kažu da će nova pravila zapravo u velikoj meri zaštititi umetnike i stvaraoce i da će im se olakšati način na koji zarađuju.

Ovo definitivno znači da bi trebalo da prestanu da brinu o svojoj budućnosti i da uživaju na miru u svom kreativnom radu. Ili se bar tako čini.

I, dok neki kritičari tvrde da će ove promene, ipak, naškoditi malim preduzetnicima i to sve u korist velikih giganata, uključujući kompanije Facebook i Google, koji se, pored svega, usporstavljaju ovoj direktivi.

Reporter, Axel Voss je na ovu temu izjavio sledeće:

Šta ce se dalje desiti? Jedno je sigurno, promene su neminovne, a mi jedva čekamo da vidimo kako će ova poboljšanja uticati na online svet modernog doba.

Pa, dame i gospodo, sedimo i čekajmo…

 

U međuvremenu, šta nam sve ovaj propis donosi?

Zaštita slobode izražavanja

Tekst sadrzi odredbe kojima se osigurava poštovanje zakona o autorskim pravima na internetu bez neopravdanog ometanja slobode izražavanja koja definiše internet.

Stoga, samo deljenje hiperlinkova sa člancima zajedno sa ‘’individualnim rečima’’ kao njihov opis, biće slobodno od ograničenja za zaštitu autorskih prava.

Bilo koja preduzeta akcija od strane platforme koja proverava pregled ubačenih fajlova ne podleže pravima autorskih prava i mora biti dizajnirana na način da izbegne “hvatanje” dela koja ne krše ova prava.

Sem toga, ove platforme će biti neophodne za uspostavljanje brzih sistema nadoknade (kojim upravlja osoblje te platforme a ne algoritam) putem koje se žalbe mogu podneti kada se sadržaj pogrešno ukloni.

Wikipedia i “Open Source” platforme mogu biti ugrožene/zahvaćene

Tekst takođe navodi da će postavljanje na online enciklopediju na nekomercijalni način, kao što je Wikipedia ili open source platofrma kao što je GitHub, automacki će biti isklučene iz zahteva za pridržavanje autorskih prava

Jača pregovaračka prava za autore i izvođače

Tekst parlamenta takođe ojačava pregovaračka prava autora i izvođača tako što će im omogućava da dobiju dodatnu nadoknadu od druge strane koja koristi njihova prava, naročito u slučajevima kada je prvobitno ugovorena naknada nesrazmerno niska u odnosu na benefite koje proističu iz obavljenog posla.

U tekstu se dodaje da bi ove pogodnosti trebale sadržati i posredne prihode. Isto tako bi osnažio autore i izvođače da zabrane Eksluzivnost licence za eksploataciju svog rada, iako se smatra da strana koja poseduje prava eksploatacije ne dobija pravo na to.

Internet je došao do 333,8 miliona domena!

Kompanija VeriSign, globalni lider u nazivima internet domena i internet sigurnosti, objavila je juče sjajnu vest.

Zvanično saopštenje kompanije navodi da je samo prvo tromesečje 2018. godine zabeležilo približno 1,4 miliona registracija naziva domena!

Poslednično, ovaj rast je ukupan broj registrovanih domena u svetu povećalo na oko 333,8 miliona preko internet domena najvišeg nivoa (TLD — top-level domains).

TLD-ovi sa .COM i .NET ekstenzijama, kombinovano čine oko 148,3 miliona ukupnih registracija naziva domena u bazi (registrovani, ali ne i konfigurisani).

Ova statistika predstavlja povećanje od skoro 1,9 miliona registracija naziva domena, ili 1,3% u poređenju sa četvrtim tromesečjem 2017. godine.

Domeni .COM i .NET zajedno su ostvarili rast od maltene 4,6 miliona registracija naziva domena, odnosno 3,2% na godišnjem nivou.

Nove registracije domena za ovim ekstenzijama zabeležile su broj od približno 9,6 miliona krajem prvog tromesečja ove godine, u poređenju sa 9,5 miliona registracija tokom prvog tromesečja 2017. godine.

Od 31. marta 2018. godine, .COM web adrese dosegle su 133,9 miliona registracija, dok je .NET domen imao oko 14,4 miliona registracija imena.

Zvanično: Vlada ukida upotrebu pečata za privredu

Ovih se dana u svetu, ali i našoj zemlji, sprovode važne, i u mnogome velike promene kada je reč o digitalnom poslovanju. Pored GDPR regultive, koja je stupila na snagu 24. maja u ponoć, Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici usvojila predlog izmena Zakona o privrednim društvima, kojim se ukida obavezna upotreba pečata u poslovanju privrede.

Tako je – pečat vam više nije potreban.

Tačnije, Zakon propisuje da se jednom privrednom društvu ne može uvesti obavezna upotreba pečata u poslovnim pismima i drugim dokementima. To znači da prestaju da važe i odredbe koje pravna lica obavezuju na upotrebu pečata i u 12 drugih zakona.

Kako to može da utiče na nas?

Doneta odluka Vlade Srbije zasigurno predstavlja početak nove ere poslovanja privrednih društva u Srbiji, čime se otklanja još jedan nepotreban administrativni teret za pravna lica. Pored prethodno donetih Zakona o ePoslovanju i eUpravi, pravnim licima se postepeno omogućava potpuni prelazak na elektronsko poslovanje koristeći elektronska dokumenta i potpise, elektronsku razmenu podataka, kao i elektronski arhivirana dokumenta.

Pored olakšanja papirologije za pravna lica, ukidanje pečata će pospešiti napredak privredne atmosfere u Srbiji i unaprediti status Republike na rang-listi Svetske banke o uslovima poslovanja.

Izdrada i upotreba pečata nametala je suvišnu administraciju pravnim licima kao finansijsko i vremensko opeterećenje, otežavajući poslovanje. Iz ovih razloga, verujemo da će njegovo ukidanje znatno pomoći daljem napretku i modernizaciji privrede naše zemlje.

Registrovano je 100.000 .RS domena!

Kao Ovlašćeni registar nacionalnih domena, ali i kao kompanija u Srbiji, iskreno smo ponosni na činjenicu da naš nacionalni .RS domen ove godine slavi dva značajna jubileja.

Svoj 10. rođendan, ali i 100.000 registrovanih domena!

100 hiljada domena, od kojih je, očekivano, 87% iz Srbije, a ostatak privlači registrante is Sjedinjenih Američkih Država (2,55%), Nemačke (1,39%), Velike Britanije (0,81%), Francuske (0,56%) i ostalih sa zanemarljivih 0,5%.

Deset godina pre, pomama za .RS domenom počinje, iako je .YU domen bio “živ” sve do kraja marta 2010. godine. Te 2008, registrovano je preko 47.000 novih .RS domena. Godine koje su kasnije uspevale da dosegnu veliki broj novih registracija su bile 2012. i godina za nama, 2017. sa gotovo 19.500 .RS domena.

Čestitamo, još jednom, sjajnoj ekipi iza Registra nacionalnih internet domena Srbije – RNIDS i svim ovlašćenim registrima .RS domena, na posvećenosti i građenju profesionalnog sistema i platforme za registraciju i upravljanje internet domenima.

 

Dobro, a šta vama, kao korisnicima, zapravo znači dobar .RS domen?

Ukoliko niste do sada registrovali .RS domen za vaš lični ili poslovni identitet, predlažemo vam da to odradite što pre, jer prednosti registracije .RS domena su brojne:

1. Bolje pozicioniranje u rezultatima lokalne pretrage

2. Slobodan veliki broj potencijalno zanimljivih pojmova, za razliku od, recimo, .com domena

3. Trajno rešenje za vaš internet identitet

4. Veća bezbednost od mogućih zloupotreba

5. Odrednica prisustva na određenom tržištu.

Naše iskustvo, takođe, kaže da dobar domen znači dosta za poslovanje, građenje jakog brenda i prepoznatljivost u širem smislu.

Savet za odabir naziva domena: Birajte domen sa što je moguće manje karaktera, sa konkretnim i jasnim nazivom i dobrom ekstenzijom (.rs, co.rs, in.rs). Sve to će vam u velikoj meri pomoći da se u najboljem svetlu, na relativno lak način, prikažete svojoj publici ili potencijalnim klijentima putem interneta. A danas smo na internetu — maltene svi. Tačnije 4.156.932.140 nas koji imamo pristup internetu po poslednjim podacima iz decembra 2017. godine — dok ukupan broj sajtova na svetu iznosi preko 1,24 milijarde.

 

Zašto baš .RS?

Svaki “bolji” .com domen je odavno zauzet, fakat. Pomirimo se sa tim. Međutim, mnogo je onih koji se, iz navike ili neznanja, nasumično odlučuju za .com, .net ili .org i ne razmišljajući šta ti domeni zapravo označavaju.

Sad, rekli bismo da je logično da ukoliko poslujete u Srbiji ili ukoliko ste srpska firma, razmislite o registraciji .RS domena ili porodice domena u kojima je svakako i nacionalni domen.

Dobro, međutim, zašto baš sad?

Činjenica da je registrovano već 100.000 domena, znači da će uskoro kvalitetan izbor .RS domena biti sužen.

Isto tako znamo i da je online poslovanje u Srbiji, pohvalno, sve popularnije.

Zato, zašto biste čekali da neko drugi registruje .rs domen koji biste baš vi želeli?

 

Ponovo radi PayPal!

Sve do unazad pet dana, unlimited.rs kao i mnoge firme iz Srbije, bile su “primorane” da delimično ili u potpunosti povuku opciju naplate svojih usluga putem PayPal-a, kako se naš kolektivni i pojedinačni rad ne bi podveo pod takozvanu sivu zonu poslovanja.

Međutim, šta se promenilo u prethodnih par dana?

Vlada Republike Srbije, na sednici od 29. marta, usvojila je set predloga izmena zakona i odluka po kojima će građani Srbije, između ostalog, moći međusobno da vrše kupoprodaju digitalnih proizvoda u devizama, ali i kojima će biti ukinuta obavezna primena pečata u poslovanju.

Kako je definisano Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, omogućena je kupoprodaja softvera i ostalih digitalnih proizvoda na Internetu, kojim se trguje isključivo putem telekomunikacionih, digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja.

Uslov je da se plaćanje vrši korišćenjem platne kartice ili elektronskog novca preko pružaoca platnih usluga sa sedištem u Srbiji.

Šta ovo zapravo znači?

Ovim izmenama, građani Srbije više neće morati (zbog prethodnih odredbi zakona) da osnivaju firme u inostranstvu, već će svoj digitalni biznis moći da vode iz Srbije za klijente iz celog sveta i sa jednom deviznom cenom za sve, bez straha da su u prekršaju ukoliko njihov digitalni proizvod kupi i rezident Srbije.

Ovo je nama bilo jasno zeleno svetlo da ponovo i za zadovoljstvom, unlimited.rs klijentima iz Srbije i inostranstva, omogućimo plaćanje usluga web hostinga ili registracije domena, putem jednog od najsigurnijih stranih platnih servisa, PayPal-a.

7 čuvara interneta

Tolkin ima svoju družinu prstena, kralj Artur vitezove okruglog stola, a sada i internet ima svoju ekipu: sedam odabranih ljudi širom sveta koji drže ključeve za zaštitu interneta u slučaju da se desi potpuni blackout, i svet postane offline.

Članovi grupe nisu nepoznati, a i ključevi zapravo i nisu pravi ključevi.

Naravno, bitno je da vam skrenemo pažnju da ne postoje pravi i fizički ključevi koji otključavaju internet, kao ni oni koji ga mogu zaključati.  

“Ključevi” o kojima je reč su zapravo kriptografski i čuvaju se u dva obezbeđena objekta udaljenih jedan od drugog 4000 kilometara. Ovi objekti zaštićeni su višestrukim slojevima fizičkog obezbeđenja kao što su čuvari, kamere, zatim monitoring i sefovi. Unutrašnji sloj fizičke zaštite je poseban uređaj koji se zove hardverski sigurnosni modul (hardware security module ili skraćeno HSM), koji čuva kriptografske ključeve.

Pazite sad, HSM je napravljen tako da se sam može odbraniti od fizičkog oštećenja.

Na primer, ako neko pokuša da otvori uređaj ili ga ispusti, HSM briše sve ključeve koje čuva kako bi sprečio zloupotrebu. ICANN (Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve) drži po dva HSM-a u svakom objektu.

 

E sad, pitate se šta je to ICANN?

Ova organizacija odgovorna je za dodeljivanje numeričkih internet adresa na web lokacije i računare i njihovo prevođenje na normalne web adrese koje ljudi unose u svoje pretraživače. A šta to zapravo znači?

Kako bi vam bilo lakše da shvatite, pokušajte sledeće:

Ukucajte 185.119.88.8 u pretraživač. Odvedeni ste na našu web stranicu, zar ne?

Ali, pošto je ljudima prirodno lakše da zapamte adresu www.unlimited.rs, ICANN konvertuje brojeve (kojima se služe kompjuteri) u reči (kojima se mi, kao ljudi, je li, služimo).

 

HIpotetički: Ako bi neko uspeo da preuzme kontrolu nad ICANN bazom podataka, ta osoba bi praktično mogla da kontroliše ceo internet.

Samo jedan primer zloupotrebe bio bi da, na primer, ljudi budu bez znanja presmeravani na lažne sajtove svojih banki i e-banking portala. Ostatak priče možete da pretpostavite.

I to je samo jedna od hm… pa, loših stvari koje bi mogle da se dese.

A ukoliko se desi “katastrofa”, baza ICANN-a bi mogla biti rekonstruisana. Zbog toga su čelni ljudi u ovoj organizaciji doneli odluku o uvođenju kompleksnog sistema zaštite i strogog izbora tačno sedam ljudi koji će čuvati po jedan ključ u čijim rukama, uslovno rečeno, leži sigurnost našeg nasušnog interneta. Pored tih kritičnih sedam, odabrano je dodatnih sedam veoma stručnih i obučenih osoba koje će čuvati rezervne ključeve za vreme ceremonije. Za svaki slučaj. Jer, internet je u pitanju!

Ovi ljudi dolaze iz različitih delova sveta i igraju važnu ulogu u očuvanju sigurnosti interneta. Kako niko ne bi zloupotrebio poverenu ulogu, kontrola zaštite sistema i odgovornosti je među njima podeljena u zasebne celine.

Nekoliko njih su članovi tehničkih zajednica iz celog sveta, poznati i kao “predstavnici pouzdanih zajednica, a ostali su zaposleni u ICANN-u. Svaki od ovih čuvara ključeva ima posebnu ulogu u aktiviranju HSM-a, koju u tačno vreme sprovode tokom takozvane Ceremonija ključa.

 

Kako izgleda ovaj mistični obred?

Ključevi otključavaju sigurnosne kutije sakrivene na top secret lokacijama širom sveta.

Unutar tih kutija nalaze se pametne kartice.

Kada se sedam pametnih kartica sastavi, stvara se “glavni ključ”, računarski kod koji služi kao lozinka koja omogućava pristup celokupnoj ICANN bazi podataka.

Od 2010. godine, sedam čuvara ključeva se ritalno okuplja četiri puta godišnje, kako bi obavili ovu “ceremoniju ključa”, a prilikom koje se generiše novi glavni ključ, tj. nova lozinka.  

Kako bi prisustvovali ceremoniji, članovi moraju proći vrlo intenzivnu bezbedonosno-sigurnosnu kontrolu. To, između ostalog, uključuje otključavanje beskrajnog niza vrata pomoću ključnih kodova i skenera dlanova, dok se, konačno, ne dođe do izolovane prostorije koja je toliko obezbeđena da nikakav vid elektronske komunikacije ne može da se sprovede.

Ova neobična grupa zatim obavlja tu strogu ceremoniju zaključavanja da bi, na kraju, baš kao pri završetku nekog masonskog obreda, svi u koloni, jedan po jedan, izašli iz izolovanosti.

I naravno, i ljudi sa — bićemo slobodni da to tako nazovemo — najodgovornijem poslom u digitalnom dobu, imaju dušu, pa se nakon ozbiljnog posla, svi zajedno provode na ICANN partiju, organizovanog specijalno za njiih.

 

Kontaktirajte nas

Telefon

+381 11 428 08 08

Email

info@unlimited.rs

Chat uživo
Live Chat