Tag: www

Internet domen.

Prva stvar na koju naiđete ukoliko želite da imate svoj dom na internetu. Oličenje vašeg brenda online.

Tehnički gledano i rečeno, domen je IP adresa servera na internetu.

Svaka web stranica mora imati svoj domen, tj. svoju adresu. Slično kao i sa fizičkom adresom vašeg stana ili kuće.

Bitno je da naglasimo da je svaka adresa na internetu jedinstvena i da je nemoguće da postoje dva ista domena.

Živimo u vremenu u kojem je svima dostupno da samostalno registruju domen, međutim ono što je dosta komplikovanije je zapravo pronaći jedinstven, zvučan i ujedno idealan domen za vaš budući sajt ili biznis.

Kako stvari nikad nisu tako šture i komplikovane, već naprotiv zabavne i korisne, prenosimo vam samo neke od interesantinih podataka i činjenica vezanih za internet domene.

1. 1) U prethodnih 10 godina u Srbiji je registrovano preko 100 000 .RS internet domena.

Internet pretraživačima, poput Google ili Yahoo, je veoma bitno na kom se domenu nalazi vaš ili bilo koji drugi sajt, kao i na kom jeziku je sadržaj sajta napisan. Pretraživaču je tako potpuno jasno kojoj publici je sadržaj namenjen, naročito u paru sa vašom geo-lokacijom. Otuda i popularnost nacionalih internet domena.

2. 2) 27. januara 2012. godine , .RS je dobio svog mlađeg brata, ćirilični .СРБ domen

2. 3) U poređenju sa ostalim Top Level domenima (TLD) .com se najviše registruje, a taj broj, po poslednjoj statistici iznosi oko 137.6 miliona domena

3. 4) Ukupan broj domena registrovanih na internetu iznosi preko 342,4 miliona domena, po podacima iz redovnog kvartalnog izveštaja kompanije Verisign-a iz decembra 2018. godine.

2. 5) Svakog sata registruje se 5000 domena.

Tako dolazimo do ogromne cifre od 120,000 registrovanih domena svakog dana, a čak preko 43 miliona domena godišnje. Više od 75% domena je parkirano, i eto razloga što možda niste u mogućnosti da registrujete željeni .com domen.

7. 6) Originalni Gmail je zapravo bio “u vlasništvu” Garfilda.

Gotovo smo sigurni da svi znate ko je mačak Garfild.

E, pa, ovoj čuveni strip mačak, “daleke” 1998. godine, imao je besplatan email servis na gmail.garfield.com, kada domen još nije bio u vlasništvu Google, a najpoznatiji mail servis na svetu nije lansiran 2004.

7. 7) Da li ste znali da je registracija domena nekada bila besplatna?

O, da! Međutim…. godine 1995., Američka tehnološka kompanija Network Solutions, LLC dobija ovlašćenje da započne naplaćivanje usluge registracije domena. Cene su se kretale od 100 dolara za dve godine registracije, a 1997. godine cena pala na 70 dolara. Razlog pada cena za registracije domena je kompanija ICANN ( The Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) koja je oformljena 1998. godine kako bi kontrolisala sve registracije domena.

8. 8) Jeste li se ikada pitali kako je izgledao i da li i dalje postoji prvi web sajt u istoriji Interneta?

Prvi kreiran web sajt bio je info.cern.ch i izgledao je ovako. I da, i dalje online! Stranica sadrži svega nekoliko redova teksta i napisana uz pomoć prve verzije HTML-a. Sajt je kreirao Britanac Tim Berners – Li, čovek koji je izumeo World Wide Web, sistem koji omogućava povezivanje, pregledanje i sortiranje svih vrsta informacija.

9. 9) Nigerijski domen (.ng) je najskuplji tld – top level domain koji možete registrovati.

Cena registracije ovih domena je oko $ 40 000 godišnje.

10. 10) Još uvek je moguće registrovati domen Sovjetskog Saveza — .su.

Broj .su domena nastavlja da raste uprkos činjenici da Sovjetski savez ne postoji od 1991. godine.

11. 11) Sedmoro ljudi zaduženo je da “čuva” internet.

Da, dobro ste čuli. Sedmoro ljudi je dodeljeno ICANN – internet korporaciiji za upravljanje internetom i oni su odabrani kao glavni čuvari sedam ključeva i još sedam rezervnih čuvara. Ovih sedmoro ljudi su tu da se sastanu i uspostave prvobitno stanje Interneta, ukoliko dođe do, daleko bilo, offline katastrofe.

12. 12) Google.com je trebao biti Googol.com

Interesantno, zar ne? Da li ste se ikada zapitali kako je Google dobio ime?

Reč googol je izmislio devetogodišnji dečak Milton Sirota jer ga je njegov stric, matematičar Edvard Kasner zamolio da smisli ime broju 10 na stoti. Broj 10 na googol nazvan je googolplex. Kasnije, Lari Pejdž i Sergej Brin su pogrešnim spelovanjem reči googol došli do naziva za svoj pretraživač Google, a ostalo, pa ostalo je istorija/sadašnjost/budućnost…

13. 13) Prema Google proceni, Internet je još 2010. godine sadržao 5 miliona terabajta podataka.

Najčudnija činjenica je da je Google sam rekao da su indeksirali samo 0,004% svog Internet sadržaja prisutnog na webu. *Od* oktobra 2018. na internetu postoji najmanje 4,46 milijardi web stranica.

• 14) 4 od 7 biliona ljudi na Zemlji je prisutno na internetu.

Prema podacima Internet Live Stats (ILS) stranice koja aktivno analizira stanje na Internetu, procenjuje se da Internet broji 4,135,615,909 korisnika.

15. 15) Lična imena domena su mahom zauzeta.

• 16) Domen – example.com (i cela “porodica” ekstenzija sa tim nazivom) koristi se kao ilustrativni primer u dokumentima i blogovima različitih namena, pa se kao takav ne može preregistrovati ili zakupiti.

Iako ovaj domen postoji online, u vlasništvu je odeljenja ICANN-a, neprofitne, privatne korporacije, koja nadgleda globalnu raspodelu IP adresa, raspodelu autonomnih sistema, upravljanje DNS sistemom, i raznim drugim podacima vezanim za brojeve i simbole u internet protokolu — IANA (Internet Assigned Numbers Authority).

16. 17) Svaki naziv domena koji u sebi sadrži  samoglasnik “a” počev od a.com pa sve do “aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.com.” je registrovan, a duži url od 63 karaktera nije moguće registrovati.

17. 18) Najduži domen na svetu broji 63 karaktera + 4 dodatna za .com. Namučismo se da pročitamo: thelongestdomainnameintheworldandthensomeandthensomemoreandmore.com/

16. 19) Na univerzitetu Kembridž 1991. godine uspešno je povezana prva web kamera sa lokalnim domenom.

• Svrha je bila da se provera koliko ko pije kafe iz aparata.

Profesorima i studentima dosadilo je da se vraćaju praznih šoljica kad odlaze po kafu u takozvanu Trojansku sobu, gde se nalazio aparat sa kafom, pa su odlučili da tu postave kameru koja je bila povezana sa njihovim računarima. Kamera je beležila tri snimka u minuti, tako da su studenti mogli na svojim kompjuterima da vide da li im se isplati da odlaze po kafu ili da sačekaju da se aparat napuni. Ova kamera je radila sve do 2001. godine.

Ukoliko imate svoj biznis, ili možda imate ideju koju još niste realizovali, razmislite o imenu za vaš domen i o njegovom zakupu. Samim tim, razmislite o kreiranju web stranice za vaš biznis. I prednostima korišćenja poslovnih mailova. Poboljšajte svoje poslovanje korak po korak.

Do sledećeg čitanja!