SR

Tag: bitcoin


8 zanimljivih činjenica koje verovatno niste znali o kriptovalutama

Sada smo već svi čuli za kriptovalute, jedan od nespornih trendova današnjice. Međutim čak i najzagriženiji kripto eksperti će biti iznenađeni nekom od ovih bizarnih, ali zabavnih činjenica o digitalnom novcu oko kog se vrti nova finansijska revolucija. Pa da krenemo…

1. Jednu od najpoznatijih kriptovaluta, bitcoin (BTC ili ), kao i blockchain tehnologiju “izmislio” je 2008. godine pojedinac ili grupa ljudi pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Postoji nekoliko spekulacija o tome ko može biti Satoshi, ali je i dalje misterija ko se zapravo krije iza ovog imena. Jedan od načina dokazivanja tog identiteta je potpis poruke sa ključevima iz prvih blokova bitcoina koje je Satoshi rudario (mining), ali do sada to niko nije uspeo da učini, ili su tvrdili da ne mogu.

2. Preko više od  30 milijardi dolara vrednog bitcoina je zauvek izgubljeno, jer vlasnici nisu mogli da se sete privatnog ključa svog bitcoin novčanika. Za razliku od banaka gde ako se izgubi pin kod, može na druge načine da se pristupi sredstvima, kod bitcoina to nije moguće, upravo zbog prirode blockchaina, gde je jedna od glavnih odlika, eliminacija posrednika u finansijskom posredovanju. Prijavljeno je bezbroj slučajeva gde su ljudi izgubili papir sa zapisanim brojem privatnog ključa ili ga nisu mogli povratiti sa pokvarenog usb-a. Sa tim, nepovratno su izgubili i sve svoje vredne bitcoine.

3. Kina je neporecivi lider u “rudarenju” bitcoina, jer poseduje više od 70% ukupnog bitcoin pool-a.  Ne samo da proizvodi najveći deo opreme za kopanje kriptovaluta, već se i velika zdanja za rudarenje upravo nalaze u Kini, koristeći prednost veoma jeftine električne struje, neophodne za pronalaženje digitalnog novca. Međutim, s obzirom da kineska vlada ne gleda blagonaklono na aktivnosti vezane za kriptovalute, pitanje je da li će Kina ostati predvodnik u ovom polju.

4. Posle G20 samita, sastanka starešina iz vlada 19 zemalja i Evropske Unije, 11 zemalja je usvojilo kriptovalute kao legitimne, 3 zemlje su ostale neutralne po ovom pitanju, dok su 4 zemlje ograničile upotrebu kriptovaluta. Samo je Kina potpuno zabranila trgovinu digitalnim novcem. Kao rezultat ovog svetskog sastanka, procenat zemalja koje su odobrile kriptovalute iznosio je 57.

5. 22. maj zovu i Bitcoin Pizza dan jer je tog dana 2018. prvi put bitcoin korišćen da bi se kupila neka roba. Čovek po imenu Laszlo Hanyecz kupio je picu za 10.000 BTC (što je u to vreme iznosilo $30). Nadamo se da je pica bila izuzetno ukusna, jer je sigurno najskuplja ikada, s obzirom da bi današnja vrednost 10.000 bitcoina iznosila više od 80 miliona dolara.

6. Najbizarniji blockchain projekat zove se Cryptokitties, video igrica razvijena od strane kompanije Axiom Zen. Projekat omogućava igračima da uzgajaju, kupuju i prodaju virtualne mačke, i predstavlja jedan od prvih pokušaja da se blockchain tehnologija primeni na industriju zabave takođe. Kompanija Baidu je takođe lansirala sličnu igru Leci Gou, gde igrači umesto mačaka uzgajaju pse.

7. Broj postojećih kriptovaluta za sada je veći od 2000. Nove kriptovalute se kreiraju svakog dana ali činjenica je da mnoge od njih neće potrajati više od nekoliko meseci. Dok je Bitcoin i dalje najuspešnija i najpopularnija kriptovaluta, iza nje slede: Ripple, Ethereum, Stellar Lumens, EOS, Litecoin, Tether, Cardano, Monero, TRON, Dash i druge.

8. FBI je vlasnik najvećeg bitcoin novčanika. To je inovativni softverski program koji omogućava skladištenje bitcoina uz maksimalnu tehničku preciznost, kao i sigurnost putem privatnog ključa ili tajnog broja kojim se pristupa bitcoinima. Putem novčanika je takođe moguće slati ili primati bitcoine, to jest obavljati BTC transakcije. Iako se smatra da Satoshi Nakamoto poseduje najveći broj bitcoina raštrkanih po raznim bitcoin novčanicima, za FBI se smatra da poseduje najveći iznos u jednom bitcoin novčaniku.

 

4 stvari na koje vas niko ne upozorava kada je Bitcoin u pitanju

U svakodnevnim okolnostima, kada bismo čuli da, recimo Voren Bafet ili Alan Grinspan savetuju da se određenih investicija “klonimo”, u najmanju ruku ćemo postupati sa oprezom.

Međutim, primećujemo da mnogi ulažu određene sume novca u kupovinu bitcoina sa poslednjom senzacijom kriptovaluta. I mnogi se, sa razlogom sada pitaju, šta se kog đavola sve to dešava? Da li uopšte znamo šta je bitcoin? Kako on funkcioniše? Kvota 1.01 da bar 89% populacije naše planete nema pojma, ali je “čula” i ne plaši se da ulaže.

Šta je to u bitcoin fenomenu, koji je zasigurno obeležio 2017. godinu, što privlači novčanike enormnog broja ljudi širom sveta?

 

1. Potencijal

Bitcoin ima legitimnu vrednost, i to u velikoj većini zbog toga što nudi nekoliko “nivoa” korisnosti. Proverljiv je, deljiv, brz, i za sada, bez nekih velikih ograničenja. Takođe, daleko je više i bolje integrisan u savremene sisteme poslovanja neko bilo koja konkurentna digitalna valuta danas.

Problem može biti u dugoročnoj vrednosti bitcoina koja zavisi od velikog broja varijabli. Neke druge, “staromodne investicije”, kao što je ulaganje u nekretnine, takođe zavise od dosta faktora, ali sa tehnologijom kao što je bitcoin, njegova vrednost zavisi i od nekoliko hiljada načina na koji se ova valuta može poboljšati. Konfuzno zvuči? Da, jer jeste.

Zašto? — Zato što se neki od tih načina za poboljšanje, još uvek nisu izmišljeni. Posledično, ali i paradoksalno, ljudi bitcoin vide ili kao sigurnu opkladu bez negativnih rizika ili kao mehur od sapunice. Ovi prvi, smatraju da se sav taj hvaljeni bitcoin potencijal mora jednom isplatiti i da se ne sme propustiti prilika za dobit.

Kao da se odjednom nalazimo na divljem, divljem zapadu u kom nas stereotipni prodavac u salonu posavetuje da, ako kažemo ljudima da sirup leči kašalj, prodajemo sigurno par boca. Međutim, ako im pomenemo da sirup usput može pomoći kod problema sa glavoboljom, varenjem ili bolovima u kičmi, ode cela gajba.

Izgleda da bitcoin “leči” sve.

 

2. Mentalitet gomile

O čemu se ovde radi? Mala lekcija iz psihologije.

Ugrubo, mentalitet gomile predstavlja fenomen u kojem ljudi “slepo” prate svaku pojavu koji nekolicina ljudi postavi kao trend. Sve što grupa radi, postaće amin za pojedinca. Dok se neki drugi delom i mislima odupiru ovom fenomenu (kao što su Bafet i Grinspan među silnim bitcoin investitorima), studije pokazuju da smo kao bića, u velikoj meri pod uticajem drugih ljudi. Štaviše, naučnici su utvrdili da je potrebno samo 5% od ukupnog broja određene grupe koja će sa lakoćom povesti ostatak grupe (95%) u datom pravcu. Samo 5%.

U ovom momentu, buka oko bitcoina je nesnosno zaglušujuća. Svi pričaju uglas, i sve što do običnog čoveka na bum dolazi je “Bitcoin dostigao najveću vrednost od 15, 16, 17, 20 hiljada dolara.” I svi hoće deo, dok niko ne želi da bude čudak u uglu koji nije deo stvari o kojoj masa priča. I sve je više ljudi koji se uključuju u bitcoin investiranja samo jer je neko koga poznaju ulagač. Što ne čudi, ljudi na kraju krajeva i kupuju od onih u koje imaju poverenja.

 

3. Strah od propuštanja (FOMO /Fear of missing out)

Bitcoin je relativno skoro dostigao vrednost od 20 hiljada dolara, da bi se sada našao na 16.200. Bitcoin je uspeo da, samo u ovoj godini, dosegne 1000 puta veću vrednost od one koju je imao na početku 2017. Poređenja radi, industrijski gigant Dow Jones, je od 1997. godine do danas, imao rast od svega 193 procenta. Dok pojedini bitcoin posmatraju kao još jedan dot-com mehur, velika većina smatra da je ovo jedna dobra prilika koja se ne sme propustiti i koja će se kad tad isplatiti kako cena ove kriptovalute i dalje bude rasla.

 

4. Iščekivanje nagrade

Upravo tako. Isčekivanje. Jer upravo su očekivanja, a ne dobitak nagrade, glavni stimulans i uzrok povećanja nivoa dopamina u našim mozgovima. Domapin je hormon koji nas čini srećnim i motivisanim. Za razliku od drugih vrsta investicija čiji se stepen povraćaja može predvideti, bitcoin niko još ne može tačno da “provali”. Svakog dana svedočimo nekom novom rekordu, novom probijanju dojučerašnje vrednosti. Očekivanja rastu baš kao i cena bitcoina, a ljudi se lako navuku na dobar osećaj dok gledaju vrtoglavi rast i svoje potencijalne zarade. Baš kao što se, nakon izvlačenja sedmice na lotou od 4.4 miliona dinara prošle nedelje, kupovina novih lozova utrostručila.

Investicioni mehuri nisu nova stvar. Samo neki od najpoznatijih su Lala mehur u Holandiji, mehur Južnog mora, i Misisipi mehur.

Mnogi od ovde opisanih psihološlih faktora su upravo i razlog zbog kojih bitcoin ima ovako opipljiv rast. I ne samo to, mnogi mehuri će uslediti i nakon bitcoina, u to smo bar sigurni.

Ali, sve što smo svesniji ovih faktora, lakše ćete biti u situaciji da odlučite da li ćete uhvatiti neki sledeći voz ili ćete ipak pomisliti da je vreme da gledate kako vagon prolazi bez vas, i to bez kajanja.

Kontaktirajte nas

Telefon

+381 11 428 08 08

Email

info@unlimited.rs

Chat uživo
Live Chat