Marketing je sprint, PR je maraton. Tu je i branding koji je sličan odnosima sa javnošću. Konfuzno? Ostanite do kraja uz ovaj tekst i konačno ćete razumeti razliku između ovih delatnosti. Biće vam jasno i koja je njihova uloga u vašem biznisu, da li je potrebno primeniti sve tri taktike ili je dovoljno angažovati stručnjaka za jednu oblast.
„Kada bi mi ostao poslednji dolar, potrošio bih ga na PR“, rekao je svojevremeno Bil Gejts (Bill Gates). Sudeći po Forbsovoj listi na kojoj je četvrti najbogatiji čovek na svetu, teško da će osnivač Majkrosofta stići do „prosjačkog štapa“. Bilo kako bilo, ova izjava ilustruje važnost PR delatnosti za posao. O tome najbolje govori trenutni Gejtsov bilans – vrednost njegovog biznisa je 111,6 milijardi dolara.
Ovaj akcenat na odnosima sa javnošću ne znači da imaju prednost nad ostale dve. Marketing, PR i brending imaju jedinstvenu ulogu u svakom poslu. Oni nisu u ratu. Pre će biti da se dopunjuju, stvarajući veće šanse za uspeh.
Hajde da detaljnije uđemo u ovu temu. Posmatraćemo odnos PR-a i marketinga, a potom odnosa sa javnošću i brendinga.
PR i marketing – šta im je zajedničko
Dok su tradicionalni mediji bili još u povoju, nekada je bilo teško utvrditi da li je neki sadržaj PR ili marketing. Društvene mreže i uopšte digitalni mediji još su više zamaglili tu liniju razdvajanja. Jednostavno, prilagođavajući se modernom dobu, marketing je postao mekši, indirektniji, što ga je još više približilo odnosima sa javnošću.
Probajte da skrolujete poslovne profile nekih manjih biznisa ili čak korporacija. Možete li da prepoznate šta je PR, a šta marketing?
Konfuzija potiče od toga što i jedna i druga delatnost koriste slična sredstva. To je uglavnom unapred osmišljen sadržaj, sa jasno određenim ciljem koji se distribuira različitim medijskim kanalima. Dakle, i PR i marketing odeljenje neke kompanije kreira kampanje, promoviše ih određenim kanalima i meri reakcije javnosti/ciljnih grupa.
Ipak, reflektujući se na sličnosti, istovremeno se mogu izdvojiti razlike između ovih delatnosti.
PR i marketing – kako ih razlikovati
Nekoliko suštinskih razlika između odnosa sa javnošću i marketinga pomoći će vam da ih jasno razgraničite i nikada više ne budete zbunjeni o kojoj aktivnosti je reč.
-
1. Ciljna grupa
Iako se možda tako ne čini, marketing i PR imaju različite ciljne grupe.
Marketing cilja potrošača. On ima jasno definisanog idealnog kupca (buyer persona) i njegove aktivnosti usmerene su na potrebe, probleme, želje i interesovanja osoba koje bi kupile neki proizvod ili uslugu.
PR se obraća široj javnosti – medijima, zajednici u kojoj kompanija posluje, vlastima i donosiocima odluka, kupcima i svim zainteresovanim stranama u biznisu u kom sprovodi PR strategiju.
Različite ciljne grupe potiču od različitih ciljeva.
-
2. Ciljevi
Marketinške aktivnosti usmerene su na prodaju proizvoda ili usluga i povećanje prihoda. Sve njihove aktivnosti podređene su kupcu. Stoga je marketing usmeren na samu bazu prodajnog levka – fazu razmatranja i fazu kupovine u putovanju kupca (buyers journey).
Cilj odnosa sa javnošću je da kreira pozitivni stav javnosti prema kompaniji. PR stručnjaci kreiraju kampanje čija je svrha da izgrade odnos poverenja, lojalnost prema kompaniji i da izazovu prijatne emocije prema njihovoj kompaniji.
Da li PR utiče na prodaju proizvoda ili usluga? Da, indirektno. Mnogo je lakše nešto prodati ako je kompanija javnosti dovoljno poznata i ako ima pozitivan stav prema njoj.
-
3. Područja delovanja
Marketing je u potpunosti usmeren na tržište. To najbolje pokazuju čuvena četiri P: proizvod, plasman, cena i promocija (product, placement, price, promotion). Marketinški stručnjaci vrše istraživanja i obavezno koriste podatke kao putokaz za sprovođenje cilja.
Odnosi sa javnošću okrenuti su kreiranju događaja, priča (storytelling), kampanja koje će privući pažnju medija i drugih aktera zainteresovanih za industriju u kojoj kompanija posluje.
-
4. Vremenski okvir
Sećate se rečenice sa početka teksta. Vreme je da i nju obrazložimo.
Marketing ima kratkoročnije ciljeve od PR. On često određuje vremenske rokove za prodaju određenog broja proizvoda. Ovakva precizna merenja i praćenja ponašanja kupaca nisu bila moguća sa tradicionalnim medijima, ali se itekako praktikuju u digitalnim.
PR je delatnost na duže staze. Efekti odnosa sa javnošću nisu „odmah i sada“, nego se grade kontunuirano, strpljivo i pažljivo godinama. Potrebno je dosta vremena i nekoliko kreativinih kampanja da bi javnost uopšte uočila novu kompaniju/proizvod i postepeno izgradila neki odnos prema njoj.
-
5. Merenja
Kao i sve delatnosti, PR i marketing zahtevaju valorizaciju svojih aktivnosti.
Marketinški stručnjaci kao parametre svog uspeha/neuspeha uzimaju broj lidova, kupaca, prodatih proizvoda i prihod. Oni operišu brojkama i to su im jedini parametri.
Odnosi sa javnošću posmatraju koliko puta su pomenuti u tradicionalnim ili digitalnim medijima, da li je to bilo u negativnom ili pozitivnom kontekstu, da li su ostvarili saradnju sa akterima važnim za industiju u kojoj posluju, koliko su događaja organizovali, na koliko konferencija su obezbedili učešće i slično.
Šta je onda PR, a šta marketing?
Ovaj tekst ne bi bio potpun bez definicija. Namerno smo ih izostavili na početku, jer teško da bi imale smisla. Tek kada ste spoznali razlike između jednog i drugog pojma, razumećete i sledeće definicije.
PR ili odnosi sa javnošću su strategijski komunikacijski proces koji ima za cilj kreiranje pozitivnog imidža javnosti prema kompaniji. Aktivnosti PR odeljenja usmerene su na saradnju sa medijima, zajednicom i uticajnim pojedincima u industriji u kojoj kompanija posluje.
Što se marketinga tiče, izdvojićemo definiciju tradicionalnog marketinga čuvenog stručnjaka Filipa Kotlera (Philip Kotler):
Marketing je nauka i umetnost istraživanja, stvaranja i isporučivanja vrednosti da bi se zadovoljile potrebe ciljnog tržišta uz profit. Marketing identifikuje neispunjene potrebe i želje. On definiše, meri i kvantifikuje veličinu ciljne grupe i potencijalni profit.
Da li su za uspešan biznis potrebni i marketing i PR?
Ukratko rečeno – bilo bi idealno da možete da angažujete i PR i marketing stručnjaka. Kao što smo objasnili, ove delatnosti imaju različite ciljeve i bave se različitim aspektima poslovanja.
U kojim segmentima vam je potreban PR, a u kojim marketing? Ove delatnosti se uglavnom odvijaju paralelno, ali u određenim fazama jednu bi trebalo pojačati u odnosu na drugu.
Ako je kompanija tek osnovana, na svojim počecima, teško da ćete moći odmah da prodate milione proizvoda. U ovoj fazi, trebalo bi uključiti PR kako bi javnost saznala za vašu kompaniju i dobila osnovne informacije o delatnosti i proizvodima. Praktično, reč je o prvoj fazi prodajnog levka u kojoj treba sprovesti awareness kampanju (svest o brendu).
PR takođe treba da odigra svoju ulogu u kriznim situacijama u kojima kompanija prolazi kroz negativan publicitet. Tada se od PR stručnjaka očekuje da to ublaži i odbrani reputaciju firme za koju radi.
Marketing postaje dominantan u situacijama kada se lansira novi proizvod, ako je rok za prodaju proizvoda kraći, kada je reč o nekoj akciji ili periodu kada se uoči pad potražnje. Tada su obično marketinške aktivnosti agresivnije.
Branding
Nike, Apple, Coca-Cola. Kakve asocijacije u vama bude ovi brendovi? Da li vam izazivaju određene emocije?
Obično se definicije brenda odnose na kreiranje logoa i celokupnog vizuelnog identiteta kompanije. Brand je mnogo više od toga.
Iskusni brend menadžeri kažu da je onaj „osećaj u stomaku“ (gut feeling) koji imate prema nekom proizvodu/kompaniji zapravo brend. To je, dakle, emocija koja nastaje kao rezultat pomenutog vizuelnog identiteta kompanije i poruka koje odašilje ka ciljnoj grupi.
Cilj brendiranja jeste da se jedna kompanija ili njen proizvod razlikuje od druge kompanije u okviru iste industrije. Na primer, svi znamo da postoji mnogo restorana, ali se oni razlikuju na mnogo nivoa. I nije reč samo o hrani ili piću. To kako su konobari obučeni, kako vas pozdravljaju, na koji način nešto serviraju i u kojoj posudi – sve to izaziva osećaj kod potrošača koji vezuju za taj restoran što dugoročno doprinosi stvaranju brenda.
Koji su strukturni elementi brenda?
▪ Brand identity – vizuelni elementi poput logoa, boja, tipografije.
▪ Brand voice – način komunikacije i kreiranja poruka; da li su poruke ka publici ozbiljne, humoristične, sarkastične.
▪ Brand promise – misija, vizija i vrednosti kompanije.
▪ Brand positioning – kako se izdvojiti od konkurencije.
Brand identity i brand voice zahtevaju doslednost u sprovođenju kako bi se brand uspostavio i održao. To znači da nisu poželjne česte i drastične promene vizuelnog identiteta kompanije i načina komunikacije sa publikom.
Branding VS PR
Branding je sličan PR aktivnostima, dok sa marketingom nema toliko dodirnih tačaka. Zato ćemo u nastavku objasniti kako da razlikujete stvaranje brenda od odnosa sa javnošću.
Naime, branding i PR preklapaju se utoliko što i jedna i druga aktivnost utiču na stvaranje imidža u javnosti, svesti o kompaniji i njenim proizvodima. Međutim, dve su značajne razlike.
1. Cilj
Cilj brenginga je da izgradi identitet proizvoda i da ga istakne u odnosu na konkurenciju. Zato na tržištu postoji mnoštvo proizvoda sa istom funkcijom koji se, zahvaljujući različitom identitetu/brendu, izdvajaju i nalaze put do kupaca.
-
2. Vreme primene
Ako bismo marketing, PR i branding stavili na vremensku liniju, aktivnosti u vezi sa pozicioniranjem brenda trebalo bi da budu prve. Naime, pre bilo kojih promotivnih aktivnosti, trebalo bi napraviti vodič za kreiranje brenda (branding style guide) u kom se definišu vizuelni elementi brenda (brand identity) i način obraćanja javnosti (brand voice). Tek sa jasno definisanim vizuelnim identitetom i načinom komunikacije, moguće je sprovoditi kampanje. Na ovaj način se izbegava nedoslednost i konfuzija u kreiranju poruka.
Ključne napomene
▪ Iako se marketing i PR posmatraju kao sinonimne delatnosti, istina je da se razliku u odnosu na ciljeve, ciljnu grupu, vreme potrebno za sprovođenje i parametre za merenje rezultata.
▪ U skladu sa ovim razlikama, kompanijama su potrebni i PR i marketing menadžeri.
▪ Branding i PR preklapaju se u tom smislu što utiču na stvaranje reputacije u javnosti, ali se razlikuju po ciljevima svojih aktivnosti i periodu implementiranja.
