SR

Tag: domeni


Tag: domeni

5 stvari koje treba da znate pre nego što zakupite domen

Bilo da pravite sajt po prvi put, ili ste se već uhodali – domen je uzbudljiv prvi korak! 

Domen je oličenje vašeg brenda i vaši klijenti će imati prilike da ga vide na vašim vizit kartama, društvenim mrežama, kao i svaki put kada posete vaš sajt. 

U ovom tekstu ćete pronaći 5 stvari koje bi trebalo da znate pre nego što zakupite domen. Ali, pre nego što pređemo na to, hajde da se podsetimo šta je domen u stvari. 

Domen je IP adresa servera na internetu. Kao što vaša kuća ili stan moraju da imaju svoju adresu, tako i vaš website mora imati jednu. Svaka adresa na internetu je unikatna i nemoguće je da postoje dva ista domena.

Naš domen je unlimited.rs i niko drugi ne može imati sajt sa istim domenom. 

Evo na šta treba da obratite pažnju prilikom odabira svog domena:

 

  • 1. Odaberite domen koji se lako čita i pamti

Odabir imena za vaš domen je sličan odabiru imena za vašu firmu. Ukoliko ste dovoljno srećni, moći ćete da pronađete slobodan domen sa imenom vaše firme, pa nećete morati da prolazite dva puta kroz to. 

Kako je ime firme, a i domen, nešto po čemu će vas prepoznavati i promovisati preko interneta, vrlo je bitno da se vaš domen lako čita i lako pamti. 

Što kraći domen – lakše se pamti i pretražuje. 

Ukoliko ste planirali da u vaš domen uključite više reči, napišite ih i dajte nekom da pročita. Domeni ne sadrže razmake, pa tako imena sa više reči mogu biti zbunjujuća. 

Kao na primer…

Grckaletovanjeizimovanjesmestaj.com

Iako vi znate o čemu govorite, drugima neće biti jasno na prvi pogled i vrlo je verovatno da neće uspeti da nađu vaš sajt pri pretrazi, jer će pogrešiti pri kucanju. 

 

2. .com nije jedini izbor za vaš domen

Sada kada ste konačno izabrali ime za vaš domen, vrlo lako se može desiti da je .com ekstenzija zauzeta. 

.com [commercial] je najčešće korišćena ekstenzija, pa možete pomisliti da će druge ekstenzije narušiti vaš ugled. 

Međutim, postoje mnoge druge ekstenzije koje mogu čak i više odgovarati vašem brendu, kao što su:

.net

.org

.info

.biz

.studio

.online

.rs

.co.rs.

Ukoliko je želite da vaš domen bude autodelovionline.com, još lakše za pamćenje će biti autodelovi.online. 

Ili ako želite da zakupite domen pod imenom fotografski studio, lakše ćete pronaći domen fotografski.studio. 

Takođe, verovatno ste imali prilike da vidite i ekstenzije kao što su .edu i .gov. Međutim, to su domeni koji ne služe masovnoj upotrebi, i rezervisani su za obrazovne, odnosno Vladine institucije. 

Još jedna stvar koju je bitno znati prilikom odabira ekstenzije jeste da Google daje određenu, mada ne preveliku prednost lokalnim – nacionalnim domenima (u slučaju Srbije  je to .rs; .co.rs i sl.). 

Ukoliko pretražujete određeni pojam iz Srbije, primetićete da su rezultati pretrage prilagođeni vašoj lokaciji. Ukoliko biste, ipak, pretraživali taj pojam iz neke druge zemlje, rezultati pretrage bi bili prilagođeni toj zemlji. Ovo je potvrdio i John Mueller, analitičar webmaster trendova kompanije Google.

Drugim rečima, ukoliko je vaš sajt na lokalnom jeziku, lokalnom domenu i lokalnom hostingu, šanse za bolje pozicioniranje na Google-u su vam znatno veće. 

 

  • 3. Pripazite na skrivene troškove prilikom zakupa domena 

Kao i prilikom svake kupovine, cena može uticati na vaš odabir. Budite pažljivi prilikom kupovine domena, zato što iako je promotivna cena niska, može postojati još mnogo skrivenih troškova. 

Pre nego što unesete svoj broj kartice, proverite da li je ukupna suma jednaka onoj na koju ste pristali. U većini slučajeva ćete moći da ‘odštiklirate’ opcije koje vam nisu potrebne i izbegnete troškove. 

Još jedna stvar po pitanju troškova domena na koju biste trebali da obratite pažnju jeste cena obnove zakupa. Može se desiti da su troškovi tokom prve godine veoma niski, a da je svaka naredna godina znatno skuplja.

zakupite domen

4. Proverite da li domen koji želite ima lošu reputaciju

Kao što smo prethodno pomenuli, ne postoje dva identična domena. Međutim, može se desiti da je određen domen već neko koristio. 

Ukoliko nisu obnovili svoj zakup, odnosno pretplata je istekla, domen će se nakon određenog (grace) perioda ponovo naći u prodaji. 

Kako biste bili sigurni da vaš domen ima dobru reputaciju, odnosno nije korišćen za sajt sa spam ili neprikladnim sadržajem, možete posetiti Internet arhivu i proveriti reputaciju domena (ukoliko je prethodno korišćen).

 

  • 5. Proverite na šta vaš domen asocira druge ljude 

Nije neobično da se naša percepcija imena razlikuje od tuđih, posebno ako se ne radi o opštem terminu, već o imenu brenda. 

Pre nego što zakupite domen, ‘izguglajte’ ime koje će domen nositi. Neretko se dešava da su rezultati pretrage potpuno drugačiji od onoga kako želite da ljudi dožive vaš brend. 

Ukoliko su rezultati pretrage u suprotnosti sa onim kako vi želite da predstavite vaš brend, ili ste stekli utisak da ljudi taj termin drugačije doživljavaju, možda ćete želeti da još jednom razmislite o izboru domena. 

Iako naizgled vrlo jednostavna stvar, odabir domena je od ogromnog značaja. Kako u tehničkom, tako i u komunikacijskom smislu. 

Ukoliko ste prošli sve korake i odlučili ste se za domen, predlažemo da ne čekate uopšte. Domen koji je danas slobodan, možda već u roku od par sati neće biti. 

 

Evo kako možete na najlakši način da zakupite pouzdan domen

Posetite UNLIMITED.RS deo sajta posvećen registraciji domena i proverite da li je vaš izabrani domen dostupan. 

zakupite domen

Nakon što ste kliknuli na pretragu, izaći će vam spisak slobodnih i zauzetih ekstenzija.

zakupite domen

Nakon što ste odabrali željeni domen, možete nastaviti sa plaćanjem. 

Nadamo se da vam je ovaj tekst koristio pri odabiru domena i da ćete ga podeliti sa vašim prijateljima koji takođe započinju svoje internet prisustvo. 

U međuvremenu pročitajte još ovakvih članaka na našem blogu, ili nam pišite vaša pitanja u komentarima. 

 

18 zanimljivih činjenica o Internet Domenima

Internet domen.

Prva stvar na koju naiđete ukoliko želite da imate svoj dom na internetu. Oličenje vašeg brenda online.

Tehnički gledano i rečeno, domen je IP adresa servera na internetu.

Svaka web stranica mora imati svoj domen, tj. svoju adresu. Slično kao i sa fizičkom adresom vašeg stana ili kuće.

Bitno je da naglasimo da je svaka adresa na internetu jedinstvena i da je nemoguće da postoje dva ista domena.

Živimo u vremenu u kojem je svima dostupno da samostalno registruju domen, međutim ono što je dosta komplikovanije je zapravo pronaći jedinstven, zvučan i ujedno idealan domen za vaš budući sajt ili biznis.

Kako stvari nikad nisu tako šture i komplikovane, već naprotiv zabavne i korisne, prenosimo vam samo neke od interesantinih podataka i činjenica vezanih za internet domene.

 

  1. 1) U prethodnih 10 godina u Srbiji je registrovano preko 100 000 .RS internet domena.

Internet pretraživačima, poput Google ili Yahoo, je veoma bitno na kom se domenu nalazi vaš ili bilo koji drugi sajt, kao i na kom jeziku je sadržaj sajta napisan. Pretraživaču je tako potpuno jasno kojoj publici je sadržaj namenjen, naročito u paru sa vašom geo-lokacijom. Otuda i popularnost nacionalih internet domena.

 

  1. 2) 27. januara 2012. godine , .RS je dobio svog mlađeg brata, ćirilični .СРБ domen

 

  1. 3) U poređenju sa ostalim Top Level domenima (TLD) .com se najviše registruje, a taj broj, po poslednjoj statistici iznosi oko 137.6 miliona domena

 

  2. 4) Ukupan broj domena registrovanih na internetu iznosi preko 342,4 miliona domena, po podacima iz redovnog kvartalnog izveštaja kompanije Verisign-a iz decembra 2018. godine.

 

  1. 5) Svakog sata registruje se 5000 domena.

Tako dolazimo do ogromne cifre od 120,000 registrovanih domena svakog dana, a čak preko 43 miliona domena godišnje. Više od 75% domena je parkirano, i eto razloga što možda niste u mogućnosti da registrujete željeni .com domen.

 

  2. 6) Originalni Gmail je zapravo bio “u vlasništvu” Garfilda.

Gotovo smo sigurni da svi znate ko je mačak Garfild.

E, pa, ovoj čuveni strip mačak, “daleke” 1998. godine, imao je besplatan email servis na gmail.garfield.com, kada domen još nije bio u vlasništvu Google, a najpoznatiji mail servis na svetu nije lansiran 2004.

 

  1. 7) Da li ste znali da je registracija domena nekada bila besplatna?

O, da! Međutim…. godine 1995., Američka tehnološka kompanija Network Solutions, LLC dobija ovlašćenje da započne naplaćivanje usluge registracije domena. Cene su se kretale od 100 dolara za dve godine registracije, a 1997. godine cena pala na 70 dolara. Razlog pada cena za registracije domena je kompanija ICANN ( The Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) koja je oformljena 1998. godine kako bi kontrolisala sve registracije domena.

 

  1. 8) Jeste li se ikada pitali kako je izgledao i da li i dalje postoji prvi web sajt u istoriji Interneta?

Prvi kreiran web sajt bio je info.cern.ch i izgledao je ovako. I da, i dalje online! Stranica sadrži svega nekoliko redova teksta i napisana uz pomoć prve verzije HTML-a. Sajt je kreirao Britanac Tim Berners – Li, čovek koji je izumeo World Wide Web, sistem koji omogućava povezivanje, pregledanje i sortiranje svih vrsta informacija.

 

  1. 9) Nigerijski domen (.ng) je najskuplji tld – top level domain koji možete registrovati.

Cena registracije ovih domena je oko $ 40 000 godišnje.

 

  1. 10) Još uvek je moguće registrovati domen Sovjetskog Saveza — .su.

Broj .su domena nastavlja da raste uprkos činjenici da Sovjetski savez ne postoji od 1991. godine.

 

  1. 11) Sedmoro ljudi zaduženo je da “čuva” internet.

Da, dobro ste čuli. Sedmoro ljudi je dodeljeno ICANN – internet korporaciiji za upravljanje internetom i oni su odabrani kao glavni čuvari sedam ključeva i još sedam rezervnih čuvara. Ovih sedmoro ljudi su tu da se sastanu i uspostave prvobitno stanje Interneta, ukoliko dođe do, daleko bilo, offline katastrofe.

 

  1. 12) Google.com je trebao biti Googol.com

Interesantno, zar ne? Da li ste se ikada zapitali kako je Google dobio ime?

Reč googol je izmislio devetogodišnji dečak Milton Sirota jer ga je njegov stric, matematičar Edvard Kasner zamolio da smisli ime broju 10 na stoti. Broj 10 na googol nazvan je googolplex. Kasnije, Lari Pejdž i Sergej Brin su pogrešnim spelovanjem reči googol došli do naziva za svoj pretraživač Google, a ostalo, pa ostalo je istorija/sadašnjost/budućnost…

 

  1. 13) Prema Google proceni, Internet je još 2010. godine sadržao 5 miliona terabajta podataka.

Najčudnija činjenica je da je Google sam rekao da su indeksirali samo 0,004% svog Internet sadržaja prisutnog na webu. *Od* oktobra 2018. na internetu postoji najmanje 4,46 milijardi web stranica.

 

  • 14) 4 od 7 biliona ljudi na Zemlji je prisutno na internetu.

Prema podacima Internet Live Stats (ILS) stranice koja aktivno analizira stanje na Internetu, procenjuje se da Internet broji 4,135,615,909 korisnika.

 

  1. 15) Lična imena domena su mahom zauzeta.

 

  • 16) Domen – example.com (i cela “porodica” ekstenzija sa tim nazivom) koristi se kao ilustrativni primer u dokumentima i blogovima različitih namena, pa se kao takav ne može preregistrovati ili zakupiti.

Iako ovaj domen postoji online, u vlasništvu je odeljenja ICANN-a, neprofitne, privatne korporacije, koja nadgleda globalnu raspodelu IP adresa, raspodelu autonomnih sistema, upravljanje DNS sistemom, i raznim drugim podacima vezanim za brojeve i simbole u internet protokolu — IANA (Internet Assigned Numbers Authority).

 

  1. 17) Svaki naziv domena koji u sebi sadrži  samoglasnik “a” počev od a.com pa sve do “aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.com.” je registrovan, a duži url od 63 karaktera nije moguće registrovati.

 

  2. 18) Najduži domen na svetu broji 63 karaktera + 4 dodatna za .com. Namučismo se da pročitamo: thelongestdomainnameintheworldandthensomeandthensomemoreandmore.com/

 

  1. 19) Na univerzitetu Kembridž 1991. godine uspešno je povezana prva web kamera sa lokalnim domenom.
  • Svrha je bila da se provera koliko ko pije kafe iz aparata.

Profesorima i studentima dosadilo je da se vraćaju praznih šoljica kad odlaze po kafu u takozvanu Trojansku sobu, gde se nalazio aparat sa kafom, pa su odlučili da tu postave kameru koja je bila povezana sa njihovim računarima. Kamera je beležila tri snimka u minuti, tako da su studenti mogli na svojim kompjuterima da vide da li im se isplati da odlaze po kafu ili da sačekaju da se aparat napuni. Ova kamera je radila sve do 2001. godine.

Ukoliko imate svoj biznis, ili možda imate ideju koju još niste realizovali, razmislite o imenu za vaš domen i o njegovom zakupu. Samim tim, razmislite o kreiranju web stranice za vaš biznis. I prednostima korišćenja poslovnih mailova. Poboljšajte svoje poslovanje korak po korak.


Do sledećeg čitanja!

 

Od 10. Decembra .RS domen možete registrovati i sa ĆČŠĐŽ u nazivu

Od 10. decembra, .RS domen će “govoriti” čak 13 jezika, podržanih specifičnim uslovima iz pripadajućih pisama.

O čemu se radi?

Počnimo od osnova.

Domeni koji sadrže bilo koje slovo više u odnosu na engleski alfabet (tj. ASCII kod), nazivaju se IDN (Internationalized Domain Name).

10. decembra 2018. godine, tačno u 12:00, počinje početni period registracije IDN naziva u okviru .RS domena.

Tako će pored slova iz srpskog, nazivi .RS domena moći da sadrže i slova iz albanskog, bošnjačkog, hrvatskog, češkog, nemačkog, mađarskog, crnogorskog, poljskog, rumunskog, slovačkog, slovenačkog i vlaškog jezika.

Time se.RS domen priključuje velikoj svetskoj porodici IDN domena, u okviru kojih je trenutno registrovano oko 7,5 miliona IDN naziva domena.

 

Korak po korak, višejezičnost

Višejezičnost na Internetu je globalno opredeljenje. IDN se kao internet pojam pojavio još 1996, da bi 2000. bila omogućena registracija IDN naziva u okviru .COM i .NET domena.

Već sledeće godine su i nacionalni domeni najvišeg nivoa počeli sa registracijom IDN naziva, a prvi među njima je bio japanski .JP domen. 2003. je ICANN, organizacija koja upravlja globalnom strukturom Interneta, usvojila IDN standard, a te iste godine, na 32. sednici Generalne skupštine UNESCO-a u Parizu, usvojena je preporuka kojom se, između ostalog, sugeriše promocija i ravnopravno korišćenja različitih jezika i pisama na Internetu.

Te 2003. su i prvi evropski nacionalni registri, poljski i švedski, omogućili registraciju IDN naziva domena.

Godine 2004. su to učinili i austrijski, švajcarski, nemački, danski, mađarski, islandski, italijanski, letonski i norveški nacionalni registri internet domena.

I tako je Internet ušao u svoju višejezičku fazu.

Iako je engleski jezik lingua franca, a latinica dominantna u online svetu, velika većina zemalja ipak teži da na Internetu koristi svoje nacionalno pismo, i to ne samo u okviru sadržaja, već i u okviru naziva domena.

Prateći svetske trendove, RNIDS je još 2012. omogućio registraciju ćiriličkih naziva u okviru .СРБ domena, a sada će u okviru naziva .RS domena omogućiti upotrebu šireg skupa latiničkih slova koja se koriste u Republici Srbiji.

Napomena: U početnom periodu registracije pravo da registruju IDN domen će imati samo registranti postojećih .RS domena.

Njima će biti omogućena registracija novog IDN naziva .RS domena koji na određenim pozicijama umesto ASCII slova ima odgovarajuća „IDN slova“ koja ranije nisu bila na raspolaganju (npr. „č“ ili „ć“ umesto „c“, „š“ umesto „s“, “đ” umesto “dj”, itd).

Takođe, svi koji u ovom periodu registruju novi .RS domen, po osnovu tog domena će imati pravo da zakupe i odgovarajući .RS IDN domen. Bilo da je .RS domen registrovan pre ili posle 10. decembra, .RS IDN domen se registruje kod ovlašćenog registra kod koga je već odgovarajući .RS domen i zakupljen.

Više informacija o procesu registracije IDN domena na RNIDS sajtu.

Emoji domeni su budućnost interneta?

Da li se sećate vremena kada je samo izgovaranje “www.“ izazivalo pojavu znakova dolara u očima investitora? 🤑

Hm, da… Davno prošlo vreme.

Sada, digitalni prostor je u potpunosti koloniziran.

Gotovo svi kul .com domeni su odavno zakupljeni.

A u međuvremenu, i naše bake i deke su na Fejsbuku.

Ako sada pomislite da negde postoji tržište koje još uvek nije monetizovano… Verujte, već jeste.

Dobro, da ne preterujemo baš toliko. Prilike i dalje postoje, svakako.

Baš te prilike iskoristila je grupa profesionalaca koja već duže vreme radi na tome da se URL adresira drugačije i to, ni manje, ni više, već emoji znakovima.

Pitate se šta su emojis?

Emoji je emotikon koji se koristi u digitalnoj komunikaciji — prvenstveno u okviru tekstualnih poruka i objava na društvenim mrežama.

Emoji znakovi već neko vreme vladaju internetom, a po svoj prilici, uskoro i u svetu domena.

Ono što je zanimljivo jeste da, u poređenju sa tradicionalnim, emoji domeni su veoma jeftini (cene se kreću već od $4.99), pa su zato privlačni potencijalnim kupcima, a što je najvažnije – većina je još uvek dostupna.

O, da… Ako, npr, želite 🦄❤️🌈.ws, super, zakupite ovu, ili, možda, neku drugu kombinaciju koja vam je zanimljiva.

Ipak, ukoliko se odlučite na korišćenje emoji domena, još uvek postoje neke stvari koje je potrebno razjasniti.

Mnogi pretraživači još uvek ne podržavaju korišćenje emoji tastature, što svakako predstavlja prepreku. Takođe, .com, .net, .org i drugi takozvani top level domeni (TLD), zakonski su onemogućeni da hostuju ovakve domene. Pored toga, korišćenje emoji tastature nije uvek najlakše i najintuitivnije za sve generacije.

I nakon uzimanja u obzir sve ove činjenice, neki veruju da bi tržište ipak moglo da se promeni i prihvati novi trend.

Investitor Paige Howe, rekao je da je čak i za njega, sve ovo novina. Howe je poznat po tome što je svoj domen seniors.com prodao za neverovatnih 1,7 miliona dolara. Sada kaže da vidi veliki potencijal u emoji domenima, jer, ipak, u neku ruku, predstavljaju novi jezik kojim se ljudi u celom svetu služe.

Na kraju dana, svi mi koristimo istu emoji tastaturu, ma koji jezik govorili, zar ne?

Takođe, iz marketinške perspektive, složićete se da nije isto da napišete javolimpivo.com ili ❤️🍺.ws. Osećanja koja prenosite koristeći emoji znakove su neprocenjiva. Okej, sada smo zaličili na MasterCard reklame, ali zaista… Pomislite koliko je ovo zapravo istinito.

Howe takođe predviđa veliki potencijal u korišćenju duplih, tj. troduplih emoji domena, s obzirom na to da su veoma laki za odabir, a imaju i jak vizuelni uticaj.

Kako ima puno emoji znakova, potrebno vam je par trenutaka da pronađete 👏 emoji, ali zato vam neće biti teško da ga, onog trenutka kada se pojavi, odaberete dvaput, ili čak i triput. Recimo: 👏, i 👏👏👏.

Nije da smo sumnjali, ali Howe je apsolutno u pravu… Do danas, 💩.ws, 💩💩.ws, pa tako do sedam uzastopnih emoji :poop: domena, zakupljeni su. Ako vas interesuje ovako nešto, kombinacija sa osam je još uvek dostupna 😉

 

Poreklo, testiranja, greške…

Rekli su: Emoji domeni su oduvek bili dostupni.

Paaa, i ne baš…

Tek početkom ovog milenijuma, tačnije, 19. aprila 2001. godine, registrovani su prvi emoji domeni. To su bili ♨️.com, ♨️.net, ☮️.com, ♂️.com, a u to vreme, ovakav potez se verovatno posmatrao kao konceptualna umetnost.

Tada, tehnologija nije bila napredna u meri u kojoj je danas, a pametni telefoni i emoji tastature bili su, u neku ruku, naučna fantastika. Tako je nastao logičan problem — imate emoji domene, ali ne i način da ih koristite i promovišete na relevantan način.

Šta onda?

Neko rešenje je moralo da se pronađe…

I, naravno, pre nego što je nastala emoji tastatura kakvu mi poznajemo danas, korisnici su koristili nešto što se zove punikod, kako bi pristupili ovakvim domenima. Zvuči komplikovano, ali zapravo nije. Punikod je samo proces kodiranja koji stvara domen i izgleda kao neka luda kombinacija slova i brojeva, a počinje sa (xn—).

Deluje li vam ovo čudno?

Nama možda da, ali u svetu programiranja, tada, imalo je sasvim dovoljno smisla. Umesto emoji znakova koji u to vreme praktično nisu ni postojali, punikod je omogućio da pretraživač može da prepozna “ružni” niz brojeva i slova i spoji sa emoji domenom. Da, to je bio način da pristupite ovakvom URL-u.

Nego, da ne dužimo… Sada je 2018. godina, a emoji domeni i dalje nemaju potpunu tehničku podršku. Iako je sada, zasigurno, mnogo lakše koristiti emoji znakove, kada imamo tastaturu na telefonima koje ih podržavaju, i dalje, većina platformi ne prikazuje URL adrese.

Zamislite… Čak ni Twitter i iMessage ne prepoznaju ove linkove. Facebook i Gmail pretvaraju emoji znakove u slike. Jedino HTML5 i Safari pretraživač podržavaju  emoji znakove, tako da ostaju autentični, dok, npr. Chrome i Firefox i dalje prikazuju samo punikod, o kom smo pisali ranije.

Iskreno, gledati kako i❤️domains.ws prikazuje kao https://xn--i-7iq.ws/ je malo razočaravajuće, zar ne?

Ove tehnikalije su još 2008. godine, podstakle upravno telo za domene najvišeg ranga (gTLDs) ICANN organizaciju da zabrani upotrebu oko 8000 specijalnih karaktera (uključujući i emoji znakove), kod nastavaka domena poput .com, .net, .org i drugih. Do dana današnjeg, politika poslovanja registara se, nažalost, nije promenila.

ICANN-ova druga i ujedno veća zabrinutost, povezuje se sa phishingom – pokušajima pristupa korisničkim imenima, lozinkama, bankarskim i ostalim bitnim informacijama, najčešće u zlonamerne svrhe. Određeni emoji znakovi su veoma slični, pa gotovo i identični, te se mogu lako zameniti, čime se povećava rizik za korisnike.

Kako tačno?

Trenutno postoji preko 1500 emoji znakova na iPhone-u, a mnogi od njih izgledaju veoma slično, a neki i poprilično jezivo, kada se pogleda njihov prikaz na drugim platformama, koji nisu iOS (koja je ujedno i originalna platforma emoji znakova).

Od svih ovih, postoji 111 emoji znak koji se primenjuje u različitim bojama kože. Isto tako, razlika između 👩 emoji, koji predstavlja ženu i 👸 koji označava princezu, zapravo je samo kruna.

Shvatate li sada koliko je sve ovo rizično?

Generalno, ICANN kreira politiku poslovanja za sve domene najvišeg ranga, međutim, postoji i ona druga strana koja sama kreira svoje uredbe – domeni koji su u vlasništvu država

Mnoge uredbe koje je ICANN propisao, organizacija za domene država (ccNSO) je usvojila, ali neke i nije – npr. emoji domene. Čini nam se da je ovo kao kada pravite poređenje između kablovske televizije i standardnog TV programa — TV je ok, ali sigurno mnogo više sadržaja imate na kablovskoj.

Najpopularnija ekstenzija za emoji domene je trenutno .ws (Zapadna Samoa), a potom i .la (Laos), .ai (Angila) i .to (Tonga).

 

Slatki problemi.

Želimo da vas upoznamo sa osobom koja je, pre manje od dve godine, promenila svest ljudi. Reč je o Jon Roigu, programeru u GoDaddy kompaniji. On je u oktobru 2016. godine, ni manje ni više, kreirao prvi emoji pretraživač pod imenom: i❤️domains.ws

Znate šta je ovo značilo? Nema više ludih punikodova, već pravih pravcatih emoji znakova.

Sada zapravo ne postoji samo način da ih registrujete.

Vi možete da ih koristite.

Od tada, Roig tvrdi da je njegov sajt prodao više od 25000 emoji domena, što svakako predstavlja impresivan broj i veliki potencijal za budućnost.

Džordž Bundi, direktor BRS Media kompanije (.fm registra) objasnio je da je ovo pravo vreme za takav potez, s obzriom na to da su korisnici počeli da prihvataju nove tehnologije, pa naveo: “Čak i moja majka, koja ima 78 godina, koristi emojie.”

U jednom intervjuu, Roig je nadmašio Bundijevu izjavu, rekavši da je u 2017. oko 2,3 biliona poruka sadržalo emoji znakove.

Zapravo, rast emoji domena je bio toliko značajan da je 26. maja 2017. godine, ICANN-ov savetodavni odbor za sigurnost i stabilnost (SSAC) izradio detaljan izveštaj o emoji domenima navodeći koje su njihove bojazni oko sigurnosti celog sistema.

Ipak, još uvek nema novosti, a predstavnik ICANN kompanije Sajrus Namazi izjavio je da u nekoj skorijoj budućnosti, on ne vidi da će korišćenje emojija imati neki značajan uticaj.

Ali, da li je to baš tako?

 

Veliki snovi, a mrtvi linkovi.

Fred Beneson, inače poznat kao čudak koji doslovno skuplja dobre domene, rekao je da nije nešto preterano optimističan oko budućnosti emoji domena. Kaže da su zabavni, ukoliko se napravi nešto kreativno koristeći ih, ali i da treba da budemo realni.

Kada zapravo zapamtimo ime? Danas svi i sve guglamo, saznajemo i dolazimo do onog što na kraju krajeva i tražimo. Google je naša desna ruka.

Pored http://⛄️.tk/ i 🙋❤️️💩.ws, Beneson je takođe zakupio i catastrophic.furniture, Flaccid.pink i human.engineering — najviše, kako kaže, zbog lične teorije da su domeni kao kriptovalute.

Zašto da ih nemaš dok su povoljni za kupovinu? Tokom zlatnog doba 90ih kada se internet razvijao, svi su kupovali “lepe” domene, pa tako i on sada.

Iako je Howe pristalica tradicionalnih domena, nema ništa manje zainteresovanih za emoji URL-ove.

Čak i napredni poput Howe priznaju da nismo još uvek dovoljno sazreli za ovakav način života – tehnološki, ali i kada se pogleda svest ljudi.

Svaki emoji ima svoj unicode, ali takođe i ime. Stoga, ako, npr. ukucate pizza emoji znak u polje za pretragu, vi zapravo tražite picu, zar ne?

Howe je primetio nešto zanimljivo – potrošiti 100 dolara na Google AdWords za footballpizza.ws i tih istih 100 dolara na 🏈🍕.ws, kako bi se radilo na tome da emoji domeni budu više traženi, ne bi rezultiralo na željeni način, kako bi više klikova ipak dobio footballpizza.ws

I, šta možemo da zaključimo?

Čak i Howe kaže da ponekad zamišljamo potencijalni uspeh mnogo brže nego što se on zapravo postiže. Svi to radimo, naravno, pa je zato od izuzetne važnosti da budemo realni i savesno sagledamo naša očekivanja, ali i mogućnosti. IT industrija je još uvek u eksponencijalnom napretku, a nema naznaka da neće tako nastaviti u budućnosti.

Pratite trendove i pametno grabite prilike koje vam se ukažu 😉

Jedno je sigurno: dobar domen se “grabi” i registruje čim ga smislite, bez odlaganja, jer važi pravilo — Ko prvi devojci, njemu devojka.

Ovaj… domen.

 

Internet je došao do 333,8 miliona domena!

Kompanija VeriSign, globalni lider u nazivima internet domena i internet sigurnosti, objavila je juče sjajnu vest.

Zvanično saopštenje kompanije navodi da je samo prvo tromesečje 2018. godine zabeležilo približno 1,4 miliona registracija naziva domena!

Poslednično, ovaj rast je ukupan broj registrovanih domena u svetu povećalo na oko 333,8 miliona preko internet domena najvišeg nivoa (TLD — top-level domains).

TLD-ovi sa .COM i .NET ekstenzijama, kombinovano čine oko 148,3 miliona ukupnih registracija naziva domena u bazi (registrovani, ali ne i konfigurisani).

Ova statistika predstavlja povećanje od skoro 1,9 miliona registracija naziva domena, ili 1,3% u poređenju sa četvrtim tromesečjem 2017. godine.

Domeni .COM i .NET zajedno su ostvarili rast od maltene 4,6 miliona registracija naziva domena, odnosno 3,2% na godišnjem nivou.

Nove registracije domena za ovim ekstenzijama zabeležile su broj od približno 9,6 miliona krajem prvog tromesečja ove godine, u poređenju sa 9,5 miliona registracija tokom prvog tromesečja 2017. godine.

Od 31. marta 2018. godine, .COM web adrese dosegle su 133,9 miliona registracija, dok je .NET domen imao oko 14,4 miliona registracija imena.

Život bez WHOIS

Zamislite situaciju – pokrećete svoj biznis.

Imate sjajan poslovni plan i naravno, već ste odabrali ime svoje kompanije.

Sledeći korak: online prisustvo.

Domen i hosting.

Pokušavate da registrujete baš taj željeni domen, međutim, avaj, dobijate informaciju da je on već zauzet.

Šta vam je sada činiti?

Odustati od imena? Ukoliko je izbor sužen, a ime dobro, pretpostavljamo da ne.

Sledi brza WHOIS pretraga domena, kroz koju saznajete ime trenutnog registranta, kao i njegove/njene javno dostupne kontakt podatke.

Ovo bi vam pomoglo da pokušate sa eventualnim otkupom naziva.

Korisno, zar ne?

Kako iz ovog, tako i iz drugih razloga, najjednostavniji i najbrži način za proveru osnovnih informacija je pretraga kroz WHOIS sistem, koji sadrži javno dostupne podatke o registraciji domena i time zasigurno predstavlja neprocenjivo istraživačko sredstvo za sve vlasnike trgovačkih marki, kao i njihovih zakonskih savetnika.

Poznato je da brendovi zakupljuju cele porodice domena, kako bi se zaštitili od narušavanja svog korporativnog identiteta. Tako je, na primer, poznati glumac Ašton Kučer, samo par dana nakon rođenja svoje ćerke Vajat Izobele, zakupio svaki mogući domen sa njenim imenom, a istom prilikom, kreirao joj i email nalog, kao i profile na društvenim mrežama Facebook i Instagram. Poznati glumac je svoju, naizgled, iracionalnu odluku, odbranio rekavši da želi da izbegne da njegova naslednica bude u konotaciji sa pogrdnim sajtovima i time zaštiti njenu privatnost.

Ipak, sistem kakav mi poznajemo je pred, naizgled, nepovratnom promenom.

 

Kako to sada odjednom?

S obzirom na to da je pre par dana Evropska Unija usvojila propis o zaštiti podataka o ličnim podacima, Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN), pokušava da finalizuje privremeni model koji će omogućiti registrima domena da se pridržavaju obaveza vezanih za privatnost podataka, a u isto vreme, sačuvaju što više WHOIS podataka što je moguće. U slučaju da ICANN ne uspe da to učini u bliskoj budućnosti, svima nam preti višemesečni period bez WHOIS pretrage tokom kog informacije o registraciji domena neće biti javno dostupne.

GDPR i WHOIS

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) je predložena od strane Evropskog parlamenta u aprilu 2016. a stupila na snagu 25. maja 2018. Ova nova regulativa je sa sobom donela mnoštvo promena u načinu na koji se privatni podaci građana Evropske unije prikupljaju i koriste, a, za razilku od ranijih uredbi, GDPR je donet da primeni nova pravila koji će sigurno imati uticaja širom sveta. O tome kako GDPR može da promeni web, pisali smo ranije.

ICANN ima ugovore sa više hiljada operatora domena i registara koji zahtevaju besplatan javni pristup podacima o registrovanim imenima domena, tj. WHOIS podacima, za koje postojih veliki broj besplatnih WHOIS alatki za pretraživanje. S obzirom na to da WHOIS sistem sadrži informacije o nazivima, adresi, email-u, broju telefona, kao i administrativne i tehničke kontakt podatke registranta jednog domena, postoje slučajevi gde ICANN, pak, nema zakonsku osnovu za takvu obradu, a davanje tih informacija može doneti visoke kazne zbog kršenja uredbi koje je GDRP doneo.

 

Kakvu budućnost čekaju WHOIS podaci?

Konflikt između novonastalih promena koje je doneo GDPR i dugogodišnje misije ICANN za pružanje dostupnih i tačnih WHOIS podataka, pokazao se kao veoma teškim za usklađivanje. Iako je ICANN do skoro zahtevao od registara domena da učine dostupnim lične podatke registranata, GDPR ih sada praktično poptpuno skriva. Sve od trenutka kada je GDPR usvojen, ICANN pokušava da predloži privremeni model koji omogućava registrima da istovremeno ispunjavaju svoje obaveze prema ICANN-u i GDPR-u.

Prošlog meseca, članovi ICANN zajednice, sastali su se u San Huanu, u Portoriku, gde se glavna diskusija vodila oko razvoja privremenog modela koji će biti u skladu sa GDPR-om. Ipak, ova tema je proizvela salve kritika sa dve strane — registara domena, ali i vlasnika brendova. Jedni veruju da zahtevi u novom modelu, kao što je predloženo objavljivanje informacija o registracionoj organizaciji, ne podležu GDPR uredbama zato što te informacije mogu da sadrže privatne podatke, dok su, sa druge strane, predstavnici vladinog sektora, sajber-bezbednosti i onih koji se bave intelektualnom svojinom, izrazili svoju zabrinutost da bi objavljivanje imena ili email adresa registranata trebalo da bude obavezno, kako je to neophodno da bi se nastavio put ka potpunoj transaprentnosti.

Život bez WHOIS.

ICANN je planirao da usaglasi kreiranje konačne verzije sa 25. majom kada je GDPR stupio na snagu, međutim, i na početku novog meseca, ne vidimo da je rešenje na pomolu. Sve dok ICANN ne primeni svoj mehanizam akreditacija kako bi se trećim licima omogućio pristup ovim, veoma čuvanim podacima, nećemo biti u mogućnosti da koristimo WHOIS pretragu, a ovaj period će, prema procenama stručnjaka, trajati par meseci.

Sumnja se da će sve ovo imati značajne posledice za vlasnike intelektualne svoje koji se redovno oslanjaju na korišćenje WHOIS pretrage zarad pronalaska krivičnih prekršaja te svojine. Preporuka je da svi oni zainteresovani koji se zalažu za opstanak WHOIS pretrage, kontaktiraju članove odbora ICANN-a, kako bi osigurali postojanje ovog mehanizma i mogućnost pristupa podataka.

Što se naših nacionalnih domena tiče, WHOIS zaštitu i nije potrebno zakupljivati kao dodatnu uslugu ukoliko ste fizičko lice, kako će po novim “pravilima”, vaši podaci biti potpuno sakriveni. Bar za sada.

Šta dalje?

WHOIS sistem kakvim ga mi poznajemo danas, nikada više neće biti isti, iako ICANN radi na tome da kreira održivi model koji je u skladu sa novodonesenim zakonom. Ipak, šta god da se desi,  gotovo je sigurno da svi moramo da se pripremimo za život u svetu gde ne zavisimo od WHOIS sistema.

I, da… Možda ćemo i dalje imati neke korisne javne podatke, kao što su datumi kreiranja i isteka domena, imena servera i zemlja registracije, ali veći deo informacija koje danas koristimo za sprovođenje istraga u vezi sa intelektualnom svojinom, slanje pristanka i odustajanje od pisama koje šalju kompanije, kao i drugi načini komunikacije, biće verovatni sakriveni iza vrata. A, ključ do otključavanja, sistem akreditacije i modifikacije prethodnog, verovatno neće biti u našim rukama još barem šest meseci, ako ne i duže.

Želite da stupite u kontakt sa nama?

KONTAKTIRAJTE NAS
+381 11 428 08 08
[email protected]
Pokreni odmah