Month: November 2019

Predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana predložene su brojne izmene, između ostalih i one koje se odnose na uslove za paušalno oporezivanje, kriterijume za razvrstavanje preduzetnika paušalaca u grupe radi određivanja visine paušalnog prihoda kao poreske osnovice, elemente kojima se umanjuje, odnosno povećava polazna osnovica kao i podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje.

U cilju destimulacije zloupotrebe sistema paušalnog oporezivanja, odnosno fiktivnog obavljanja samostalne delatnosti preduzetnika, predložena je mera dodatnog oporezivanja prihoda preduzetnika i preduzetnika paušalaca. Predloženo je uvođenje sistema testiranja preduzetnika kroz tzv. “Test samostalnosti”, kojim se utvđuje da li poslodavac zapravo prikriva radni odnos angažovanjem preduzetnika odnosno paušalca sa ciljem ostvarivanja nižeg poreskog opterećenja u odnosu na angažovanje tih lica putem radnog odnosa.

Među kriterijumima testa samostalnosti kojih ima devet, između ostalih su da li preduzetnik pretežni deo prihoda ostvaruje od jednog klijenta i njegovih povezanih lica, da li od poslodavca zavisi kada će preduzetnik koristiti godišnji odmor, da li za rad koristi prostorije i opremu poslodavca ili da li poslodavac organizuje stručno usavršavanje za preduzetnika i sl.

1. Nalogodavac ili povezano lice sa nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;
2. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;
3. Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
4. Nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
5. Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;
6. Najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;
7. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica sa nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica sa nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;
8. Ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu.
9. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom radnog dana između 00 i 24 časa.

Ako se na osnovu testa samostalnosti ispostavi da preduzetnik ispunjava većinu kriterijuma, tj. pet od devet, onda je reč zapravo o zameni za radni odnos, te će za takav slučaj biti predviđeno da se porez plaća po pravilima za ostale prihode. Svi preduzetnici koji odgovore potvrdno na manje od pet pitanja (četiri ili manje) iz testa samostalnosti time praktično potvrđuju da su preduzetnici, te mogu nastaviti sa obavljanjem samostalne delatnosti kao i do sada.

Treba napomenuti da je Vlada Srbije usvojila predlog da se primena testa samostalnosti pomeri na 1. mart 2020. godine, umesto od početka naredne godine kao što je bilo prvobitno planirano, ali će mere podsticaja, odnosno smanjenja poreza i doprinosa za novozaposlenog radnika, važiti od 1. januara 2020. godine kao što je ranije najavljeno.

Dakle svi oni preduzetnici, odnosno preduzetnici koji imaju paušalne radnje odnosno agencije i koji prođu “Test samostalnosti”, mogu nesmetano da nastave sa obavljanjem samostalne delatnosti kao preduzetnici. Sa druge strane, kompanije koje angažuju radnike koristeći sistem paušalnog oporezivanja, od 1. januara 2020. godine neće moći više tako da posluju – ali će zato imati mogućnost da ta lica zaposle koristeći poreske olakšice.

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najavljeno je da će kompanije koje budu zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine biti oslobođene plaćanja 70% poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica tokom počev od 01.01.2020. godine, odnosno 65% u 2021. i 60% tokom 2022. godine.

Šta kažu brojevi?

Aleksandar Milosavljević, direktor ASM Računovodstva iz Beograda nam pojašnjava da ušteda poslodavca po jednom zaposlenom koji zarađuje 80.000 dinara neto iznosi 35.280 dinara. Praktično, na ovu platu ukupno poresko opterećenje od 64% danas je 50.400 dinara, a sa najavljenim poreskim oslobođenjem od 70% to bi iznosilo 15.120 dinara.  Poresko oslobođenje će biti aktuelno 3 godine (od 01.01.2020. do 31.12.2022.). Kao što je napisano, ukoliko ste bili u radnom odnosu, makar i jedan dan u 2019. nažalost nemate pravo na poresko oslobođenje.

Pravo na poresko oslobađanje imaćete i ako u međuvremenu (na primer 2021.) promenite posao, nova firma će imati beneficije u iznosu od 60-70% na ukupan bruto dohodak (bruto 1+2), zavisno od godine.

Imamo dobre vesti za one koji planiraju da se upuste u preduzetničke vode

Još jedna od novina je pojednostavljenje procedure za utvrđivanje visine iznosa poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvđen prihod.
Naime očekuje se automatizaciju procesa utvrđivanja visine poreske obaveze za poreske obveznike. Do sada preduzetnik paušalac u momentu otpočinjanja obavljanja delatnosti nije znao kolika će biti visina njegove poreske obaveze, a na rešenje poreske uprave se čekalo i po više meseci.

Predloženim rešenjem obveznicima će biti omogućeno da preko Portala Poreske uprave pre započinjanja delatnosti dobiju tačnu informaciju o iznosu obaveze po osnovu poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Tu su i određene promene za neke od šifri kao što je računarsko programiranje, gde će porez pratiti republički prosek, a ne prosek opštine gde je preduzetnička radnja (agencija) prijavljena. Povlastice će imati i mlađi od 30 godina koji otvore novu agenciju.

Zvanični Kalkulator paušalnog poreza možete pronaći na sajtu ePorezi i brojke koje ćete dobiti su tačne, sa minimalnim varijacijama.

Update 12.02.2020

Važno je da znate da do 29.04.2020. morate odlučiti da li ćete preći na redovan radni odnos, nakon toga nemate mogućnost da iskoristite beneficije od 70% za prvu godinu, 65% za drugu odnosno 2021. i 60% za 2022. Što se tiče preduzetničke radnje, ukoliko ipak pređete na radni odnos, možete je ugasiti, zamrznuti ili nastaviti kao i ranije, s tim da ćete plaćati manji iznos (oko 25%), pošto prioritete za određene doprinose ima radni odnos, praktično vi ćete onda biti preduzetnik iz radnog odnosa.
To što ostavljate aktivnu preduzetničku radnju ne utiče na beneficije koje ćete imati u naredne 3 godine ukoliko pređete u radni odnos do kraja aprila 2020.

Beneficije, kao što smo naveli, prenosite i ako se zaposlite u neku drugu firmu, bez limita.

Test samostalnosti se primenjuje od 01.03.2020. a sam zakon od 01.01.2020.  Ukoliko u martu prelazite na redovan radni odnos, potrudite se da zadnja uplata od poslodavca legne 27.02.2020. pošto zakonodavstvo neće vršiti eventualne provere pre primenjivanja novog zakona, 01.03.2020.

Ukoliko imate neko pitanje, slobodno postavite u komentar, potrudićemo se da brzo dobijete odgovor.