SR
U današnje vreme internet se smatra glavnim i najvećim izvorom informacija, kao i nešto bez čega ne možemo da funkcionišemo na svakodnevnom nivou. Većina ljudi kada pomisli na internet, prvo na pamet pada Google, Facebook, odnosno mogućnost saznavanja najnovijih informacija i korišćenje društvenih mreža. Ali šta biste pomislili kada bismo vam rekli da te informacije kojima imate pristup zapravo čine neznatni procenat celog weba?
E, pa tako je, ono što većina populacije svakodnevno koristi predstavlja otprilike 10-16% weba i nazivamo ga površinski (surface) web, iliti vidljivi web. Površinski web predstavlja sadržaj kome pristupate preko web pretraživača, poput Google-a, Bing-a, Safarija, itd. To su stranice koje su indeksirane, a prema https://www.worldwidewebsize.com/ danas postoji oko 5.41 milijarde indeksiranih stranica. 5.41 milijarde predstavlja samo oko desetak posto celog weba? Wow 🤯
Mnogo veći deo interneta čine takozvani duboki (deep) web i mračni (dark) web. Pa, hajde da vidimo o čemu je reč 🧐
Duboki (deep) web predstavlja sadržaj kome se, između ostalog može pristupiti i preko web pretraživača, ali ono što ga razlikuje od površinskog weba jeste da stranice nisu indeksirane. Duboki web je sadržaj za koji je potreban određeni vid autentifikacije kako biste mu pristupili – to su na primer: baze knjiga ili mediji koji zahtevaju subscribe, email i cloud servisi, ili bankarski servisi koji su zaštićeni lozinkama ili paywallom. Duboki web takođe čine i interne mreže kompanija, kao i različite baze podataka i stranica obrazovnih ili vladinih ustanova.
Zapravo, većina nas koristi duboki web možda i svakodnevno. Da li nas to čini hakerima? Sigurno ne 🤣 Vidite da deep web i nije toliko mističan kako ga neki predstavljaju, već je mesto na kome se čuvaju podaci i anonimnost i to potpuno legalno.
Iako se termini deep i dark web koriste naizmenično, ne podrazumevaju baš istu stvar. Mračni (dark) web je relativno mali deo dubokog weba. Sadržaju mračnog weba nije moguće pristupiti preko običnih pretraživača, već samo preko specijalnih softvera poput TOR (The Onion Router) ili I2P (Invisible Internet Protocol). Kako oni funkcionišu?
Da biste posetili sajt na dark webu koji koristi npr. TOR enkripciju, vi takođe morate koristiti TOR. Povezivanjem na TOR sakriva se vaš saobraćaj od npr. vašeg internet provajdera kao i drugih servisa koji mapiraju internet saobraćaj. Dakle, može se utvrditi da ste povezani na TOR, ali ne i vaša tačna lokacija, ni sadržaj saobraćaja koji ste generisali i sajtove koje ste posetili. S toga je teško otkriti posetioce sajtova, ali i one koji ih hostuju.
Potrebno je naglasiti da je upotreba TOR softvera, kao i dubokog weba potpuno legalna. Mnogi ljudi i koriste TOR upravo zbog jake enkripcije i anonimnosti prilikom pretraživanja sadržaja. Između ostalog, ovakvu vrstu softvera koriste i policija, vojska, kao i uzbunjivači (whistleblower) poput osnivača Wikileaks-a Juliana Assangea ili Edwarda Snowdena.
Međutim, upravo zbog anonimnosti koju nudi, TOR kao i dark web postali su popularno tržište za razne ilegalne aktivnosti. Možda jedna od najpoznatijih priča u vezi sa dark webom je Silk Road, web sajt za trgovinu ilegalnim supstancama. Silk Road je 2011. godine osnovao Ross Ulbricht pod pseudonimom Dread Pirate Roberts, a procenjuje se da je vrednost transakcija preko Silk Road-a dostigla i preko milijardu dolara. Ross Ulbricht je 2013. godine uhapšen, i trenutno služi doživotnu zatvorsku kaznu. Neposredno posle njegovog hapšenja podignut je Silk Road br. 2, ali je i ova stranica ugašena, a njeni osnivači uhapšeni 2014. Danas se šuška da postoji i Silk Road br. 3, ali to ne bismo proveravali 😃
Dakle, niko vam ne može zabraniti da pristupite niti jednom od ovde pomenutih slojeva weba, ali vas svakako molimo da budete oprezni i pametni 🤗
Ja sam probao Dark web i interesantan je, recimo tamo možete pronaći hakera koji nudi kao uslugu razbijanje šifara itd, kao i druge stvari. Nije toliko dinamično kao na Google ali je svakako interesantan, preporučujem da probate.