SR
O sajber kriminalu (visokotehnološki kriminal, e-kriminal, itd.) često slušamo u filmovima. Obično je hakovanje sajtova povezano sa korporacijama i velikim biznisima, pa retko kada razmišljamo da bi moglo da zadesi baš i nas.
Sa razvojem interneta i našeg digitalnog života, razvija se i kriminal u vezi s tim. Pa tako nije neobično da baš pojedinac ili mali biznis bude žrtva ovakvog tipa kriminala.
Pre nego što objasnimo na koji način Vi, Vaš sajt i Vaš biznis mogu biti žrtve e-kriminala, hajde da definišemo šta je to u stvari.
Sajber kriminal predstavlja skup krivičnih dela koja podrazumevaju upotrebu interneta, računara ili drugih elektronskih uređaja.
Utisak da ste Vi i Vaš biznis premali da bi bilo ko profitirao od Vas može vrlo lako da zavara.
Dokazano je da su ‘male’ internet prevare mnogo učestalije od onih o kojima možemo da čitamo u novinama, slušamo na vestima ili gledamo u filmovima.
Ovakve prevare nazivaju se ‘phishing’.
Razlog brojnosti ovakvih prevara je pre svega u tome što ih je veoma lako izvesti, i veoma su efikasne.
Po pravilu, veće kompanije su obično i zaštićenije od prodora u njihove mreže, pa takav napad zahteva ne samo veće planiranje, već i veću stručnost.
Ukoliko neko od hakera uspe da dođe do vaših podataka, vrlo lako se može desiti da te podatke iskoristi kako bi počinio prevaru ili neko drugo krivično delo. Koristeći vaš identitet.
Oni mogu iskoristiti Vaše:
▪ Brojeve platnih i kreditnih kartica
▪ Pasoš, ličnu kartu, vozačku dozvolu
▪ Ime
▪ Digitalne novčanike
Kako se ovi prestupnici obično nalaze na suprotnim stranama sveta, vrlo teško ih je uhvatiti.
Osim što vam mogu našteti novčano, ovakve prevare mogu lako narušiti Vašu reputaciju.
Da li biste verovali svojoj banci da saznate da su hakeri uspeli da dođu do Vaših podataka? Na sam pomen ovakvog događaja, na stotine ljudi izgubi poverenje u firmu i krene u potragu za alternativnim rešenjima.
U našem narodu postoji izreka ‘Što je sigurno – sigurno je.’, pa tako neretko ljudi odluče da se ne upuštaju u rizik poslovanja sa nekim ko nema zaštićene podatke.
Nezavisno od toga koliko mala ili velika je Vaša firma ili Vaš sajt – svaki sajber napad može naneti određenu štetu.
Čak i ako je u pitanju bezazlen virus, mogu proći dani pre nego što svi kompjuteri u Vašoj firmi budu pregledani, ‘prečišćeni’ i spremni za dalji rad.
Osim toga, ne dešava se retko da kompanije koriste za svoj sajt hosting koji ne štiti od infekcije virusa, pa tako mogu doći u situaciju da hakeri ‘zaraze’ virusom njihov sajt i da izgube sve podatke ili jedan njihov deo.
Baš iz toga razloga smo u naše hosting pakete uključili i Ultimo Malware Zaštitu, koja vrši aktivno skeniranje Vašeg hostinga u realnom vremenu, te blokira neautorizovane pristupe i maliciozne zahteve.
Verovatno najpoznatija i najčešća vrsta prevare ovog tipa jeste email phishing.
Ova vrsta phishing-a predstavlja tehniku kojom hakeri šalju masovni mejl, pretvarajući se da su neko drugi i traže određenu uslugu od primaoca.
Ukoliko ste nekada čuli da je neko primio e-mail od nigerijskog princa, neke žrtve koja je zarobljena u drugoj zemlji ili opisuje svoju porodičnu situaciju, zatim traži novac… u 99,9% slučajeva je reč o prevari.
Budući da su ovakvi prevaranti veoma iskusni, oni se ne oslanjaju na samo traženje novca, već obećavaju ogromna nasledstva ili pozamašne svote novca nakon što ispunite njihove zahteve i ‘pomognete’ im.
Osim ostavljanja linka gde Vas navode da podelite svoje podatke sa njima, ovakvi prevaranti neretko traže i novac.
Osim e-mejla, ovakve prevare se mogu dogoditi i putem SMS poruka i telefona, a krajem devedesetih su se dešavale i putem pošte, kako tvrdi profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu, Goran Mandić.
Prepoznajte prevaru na vreme.
Ukoliko ponuda koju dobijete preko mejla zvuči previše dobra da bi bila istinita, verovatno to i jeste. Sada kada ste upućeni u ovaj način prevare, proverite ko šalje mejl takvog sadržaja. Ukoliko niste sigurni da li je u pitanju prevara ili ne, potrudite se da Vam pošiljaoc pošalje svoje podatke, i nikako ne uplaćujte novac i ne ostavljajte svoje podatke.
Već smo pomenuli da su ovakvi prevaranti iskusni, pa tako znaju da ćete lakše nasesti na prevaru ukoliko mejl dolazi sa vama bliskog izvora (kao što je to PayPal, Instagram, Facebook i slično).
Ovakvi mejlovi obično sadrže navodna upozorenja, kazne ili pretnje.
Na primer, može se desiti da vam stigne mejl koji izgleda skoro identično kao mejl koji inače dobijate od Facebook-a, i koji kaže da će Vam nalog biti ugašen u narednih 24h ukoliko se ne ulogujete na Vaš nalog momentalno.
Onog trenutka kada se budete ulogovali, hakeri će preuzeti Vaše podatke, a samim tim i Vaš Facebook nalog.
Drugi primer, možda i učestaliji, jeste email koji liči na onaj koji PayPal šalje.
Kao i kod prvog primera, na prvi pogled se ne može uočiti da je u pitanju prevara, pa mejl može tvrditi da je na Vaš račun uplaćena određena svota novca. U mejlu će vam ostaviti i dugme (link) preko koga ćete se prijaviti i nesvesno im dati pristup Vašem PayPal računu i svim bankovnim računima povezanim sa njim.
Pre nego što se uspaničite zbog sadržaja mejla, obavezno proverite odakle mejl dolazi. Na primer, zvanični mejl PayPal-a je uvek u ovom formatu – [email protected]. I niko van ove kompanije ne može imati mejl sa istim domenom, odnosno ne može se završavati sa @paypal.com
Hakeri to znaju, pa ovaj phishing mejl može doći sa adrese koja je vrlo slična: [email protected] i na prvi pogled može delovati kao ispravna adresa.
Važno je upamtiti da velike kompanije nikada ne koriste mejlove sa domenima kao što su gmail, outlook, yahoo i slično.
Sledeća stvar koju možete proveriti jeste da li u sadržaju mejla postoje pravopisne greške, jer to najčešće ukazuje na prevaru.
Ukoliko i dalje niste sigurni, ne oklevajte da kontaktirate podršku kompanije iz koje Vam stiže mejl pre nego što ostavite svoje podatke bilo gde.
Već neko vreme imamo prilike da vidimo da internetom kruže nagradne koje zvuče previše dobro da bi bile istinite.
Jedna od takvih igara jeste lažna podela vaučera kompanija Lidl, Metro, Ikea, Maxi…
Iako su neke od njih bezopasne, može se desiti da Vam obećavaju vaučer od 5000 ili 10000 dinara u zamenu za ‘share’ na društvenim mrežama.
Nakon što objavu podelite sa Vašim prijateljima, stići će Vam poruka gde će od Vas tražiti da pošaljete svoju ličnu kartu, kako bi mogli da Vam pošalju vaučer.
Ono što bi trebalo zapamtiti je da vam ovakve kompanije nikada neće tražiti slanje bilo kog dokumenta putem društvenih mreža.
Koliko puta Vam se desilo da Vam neko pošalje sumnjiv link preko društvenih mreža? Poruka stiže od Vama poznate osobe, pa i ne slutite da je u pitanju bilo kakva prevara.
Čim vi budete kliknuli na link, vaš računar će biti zaražen virusom, pa će i sa Vašeg naloga početi da stižu sumnjivi linkovi Vašim prijateljima.
Ovakvi linkovi obično nisu u svom originalnom formatu, već koriste softver za skraćivanje (kao što je to bit.ly/…). Opasnost ovakvih linkova leži u tome što nikako ne možete znati šta je iza njih pre nego što kliknete.
Ukoliko poruka deluje sumnjivo, i ne verujete izvoru – nemojte kliktati na ovakve linkove.
U većini slučajeva, online kupovina je bezbedna i Vaši podaci su bezbedno sačuvani. Ovakav vid kupovine je regulisan i Zakonom.
Međutim, internet prevara, krađa podataka i krađa Vašeg novca se može desiti i ovde. Ukoliko unesete podatke svoje kartice, naročito CVC kod koji se nalazi na poleđini Vaše kartice, može se desiti da budete pokradeni.
Kod ovakvih pokušaja prevare, uglavnom se ljudi ‘upecaju’ tako što im je ponuđen neverovatan popust. Dešavalo se da se nude telefoni koji inače koštaju više stotina evra za manje od 20e. U ovakvim situacijama, ljudi pomisle da je to previše dobra ponuda koju ne smeju da propuste, pa unesu broj svoje kartice bez i malo razmišljanja.
Ukoliko ponuda deluje nerealno – verovatno to i jeste.
Da li ste znali da su najčešće korišćene šifre na svetu 123456 i ‘password’?
Prosečna osoba u svom životu treba da zapamti oko 25 različitih šifri, tako da nije iznenađujuće ovo pribegavanje šiframa koje se lako pamte.
Korišćenje ovakvih šifri može dovesti do različitih vrsti malverzacija sa vašim podacima.
Kako biste ovo izbegli, potrudite se da vaša šifra sadrži što više karaktera, i to kombinaciju malih i velikih slova, kombinaciju brojeva, slova i simbola.
Niko nije imun na sajber napad, odnosno internet prevare. I velike i male kompanije, pa i pojedinci mogu biti žrtve ovakve vrste kriminala. Kako biste izbegli krađu identiteta, vaših podataka i narušavanje Vaše reputacije, budite posebno pažljivi i ne zaboravite da obraćate pažnju na tipične znakove prevara.
I da ne zaboravimo, zaštitite Vaš sajt.
Kako bi Vaš sajt bio zaštićen od malicioznih napada, potrebno je da se regularno skenira i da Vaš hosting provajder odžava Vaš sajt bezbednim. Za više informacija i preporuku hostinga koji će Vam pružiti najvišu bezbednost, slobodno nas kontaktirajte.
Imaš pitanje ili komentar?