SR
Svetski Ekonomski Forum objavio je da će do 2025. godine veštačka inteligencija u potpunosti preuzeti preko 85 miliona poslova.
Ovaj podatak vam možda zvuči zabrinjavajuće, posebno ako pripadate onim generacijama koje su na pismenom iz književnosti u osnovnoj školi pisale da ćemo 2025. godine voziti leteće automobile. Ta godina se opasno približila, a opasno deluje i ovo predviđanje Foruma.
Međutim, ima li stvarnih razloga da se plašimo veštačke inteligencije? Na kraju, i nju je kreirao čovek. Šta ako možemo naći način da sarađujemo, a da nam AI alati i softveri ne preotmu posao?
Imamo nekoliko ideja – uživajte u čitanju.
U ljudskoj je prirodi da se plašimo novog i nepoznatog, pa nije toliko čudno što nas uznemirava pomisao da možemo ostati bez posla jer ga jednako dobro objavlja i mašina. Veštačkom inteligencijom se nazivaju kompjuterski programi i sistemi za koje se smatra da određene poslove, za koje su obično neophodni ljudi, mogu da obavljaju postižući istovetne rezultate.
Ovi zadaci, kojima pokušavamo da podučimo mašine, uključuju mnogo veština koje smo do sada smatrači svojstvenim isključivo ljudima: prevođenje, prepoznavanje govora, donošenje odluka i slično. Najpoznatiji oblici veštačke inteligencije su čuvene Alexa i Siri, virtuelni asistenti, zatim čet botovi na sajtovima, samovozeći automobili, itd.
Ne možemo da žmurimo pred onim što je očigledno, a to je da veštačka inteligencija ipak ima nekoliko prednosti nad čovekom kao radnom snagom ako posmatramo efikasno obavljanje zadataka.
Niti mu je dete prehlađeno pa ne ide u vrtić, niti ga muči nesanica pa nije spavao cele noći i zato ne može da radi na uobičajenom nivou. Dakle, korišćenjem veštačke inteligencije umanjujemo mogućnost da sve ono što jednostavno čini naš život – jer smo ljudi – utiče na našu produktivnost na poslu ili uvećava mogućnost da se dogodi greška.
Istina, većina nas ume da se postavi profesionalno i na trenutak zaboravi privatne probleme kako bi se fokusirala na posao. Ipak, nekada gubici u užoj porodici ili drugi događaji koji utiču na nas emocionalno ne mogu, a da ne uzmu danak našoj efikasnosti na radnom mestu. To znači da nam koncentracija neće biti na nivou, bićemo rasejani ili uzimati češće pauze, što sa mašinama nije slučaj.
Zašto različita zanimanja danas koriste sve više softvera? Marketing, finansije, HR, prodaja… Svi se oni oslanjaju na automatizaciju određenih procesa, ne samo da bi uštedeli vreme, već i da bi umanjili verovatnoću da će se pojaviti neka greška. Greška je vrlo verovatna ako manuelno unosimo podatke u desetine tabela ili “peške” računamo sate, plate i ostalo. Kompjuter ima manje šanse da napravi grešku u ovom slučaju.
Počev od gašenja vatre pa do farbanja automobila gde smo izloženi otvornim hemikalijama, postoje zanimanja koja zahtevaju da preuzmemo određeni rizik i dovedemo sebe u opasnost. Ako bi veštačka inteligencija zamenila ljude na ovakvim poslovima, potencijalna šteta bi bila neuporedivo manja ako dođe do problema – bila bi samo materijalna.
Ako ste do sad već počeli da mislite da smo na strani mašina, ipak nastavite da čitate dalje. Verujemo da niko ne može da nadmaši ljude u određenim zadacima, te da ipak i mi imamo prednosti u odnosu na sve te mašine – koje smo sami kreirali. Što nas vodi do prve stavke:
Mašina može odlično da funkcioniše na određenom nivou i da zahvaljujući algoritmima zaključuje o određenim pojavama i na osnovu tih zaključaka izvršava radnje. Međutim, kada stvari postanu kompleksne i uključuju mnogo raznovrsnih faktora, njih obično samo ljudski mozak može dovoljno dobro da sagleda i analizira, posebno kada je reč o kreiranju strategije ili izuzecima od pravila.
Koliko god dobro programirana i osmišljena veštačka inteligencija, ona zna samo ono što joj mi kažemo da (treba da) zna. Čovekove mogućnosti su mnogo dalekosežnije i on je sposoban da stvara veze između pojmova koje mašina ne bi mogla. Veštačka inteligencija je možda dobar izbor za zadatke koji nam se stalno ponavljaju na isti način, ali kada je o inovacijama reč, čoveku ne mogu da pariraju.
Za mnogo poslova nije dovoljno samo da budemo efikasni i produktivni. Čak i u tehničkim poslovima koji su naizgled lišeni emocija, treba da postoji saradnja među ljudima, empatija, briga o zaposlenima, povezivanje na ljudskom nivou… kako bi se postigli najbolji mogući rezultati. Zamislite samo da se od mašine očekuje da održi kvalitetnu psihoterapeutsku seansu.
Koliko puta vam se desilo da nemate tehničko znanje potrebno za rešavanje nekog problema, ali ipak u tome uspete zahvaljujući iskustvu? Upravo zbog toga, ljudi imaju prednost u odnosu na veštačku inteligenciju. Ona može da rešava probleme koristeći znanje koje joj je pruženo, ali ako problem nije po nekom šablonu, teško može da razmišlja “izvan kutije” koristeći se iskustvom.
Iako postoje prednosti upotrebe mašina i alata koji se odlikuju veštačkom inteligencijom, reč je upravo o tome – upotrebi. Mora da ih upotrebljava čovek. A ako već postoji nešto što može da nam ubrza ili olakša posao, što ne bismo time naučili da rukujemo?
Postoji mnogo razloga zašto smatramo da veštačka inteligencija neće preoteti vaš posao, bar ne u skorije vreme.
Veštačka inteligencija neće samo dovesti do toga da neke poslove prestanu da obavljaju ljudi, već će i stvoriti stotine novih zanimanja. Eksperti koji tvrde ovo čak ni ne znaju kakve nas sve profesije očekuju u budućnosti, ali jedno je sigurno. Ako rešite da proširite listu veština koje posedujete i naučite da sarađujete sa mašinama, vaše opcije se uvećavaju.
Promena karijere već je postala uobičajena u poslednjih nekoliko godina, čak i ako vaše prvobitno zanimanje nema veze sa novim. Čak 72% ljudi je, prema istraživanjima koje je sproveo LinkedIn, počelo da se bavi upravljanjem društvenim mrežama ili pisanjem za web, a to je zanimanje koje nije ni postojalo do pre, recimo, petnaestak godina.
Dakle, kao što pojava online izdanja novina nije ugasila ona štampana, ni veštačka inteligencija ne mora nužno preoteti vaš posao – ako se potrudite da učite nove veštine i idete ukorak s promenama.
Mašine ne mogu same od sebe da nauče određene procese. Potrebni su ljudi koji će ih naučiti, a kasnije i analizirati dobijene rezultate da bi se rad mašina još više optimizovao.
Na primer, Cortana, Majkrosoftov smart asistent, nastajao je pod budnim okom ogromnog tima, a među tim ljudima nalazili su se čak i pesnik i romanopisac. Dakle, potrebni su razni profili kako bi jedna mašina uspela da dođe do nivoa koji smatramo zadovoljavajućim.
Upravo zbog ove mogućnosti da naučimo mašine određenim procesima mnoge profesije biće u mogućnosti da bolje obavljaju svoj posao.
Na primer, mnogo aspekata u oblasti marketinga može da bude optimizovano sa uvođenjem veštačke inteligencije u uobičajene procese, počev od personalizovanih imejl kampanja koje dokazano donose bolje rezultate od generičkih, do bolje targetiranih reklama.
A setite se i Netfliksa – izlaze li vam predlozi za nove filmove i serije bazirani na onome što ste do sada gledali? I to je oblik veštačke inteligencije koja personalizuje vaše iskustvo na mnogim servisima.
Kada zovete korisnički centar jer vam treba pomoć, nekad je u pitanju nedoumica koju za pola minuta može da reši bot. S druge strane, nekad vam je potrebno da se predstavnik korisničke podrške dublje posveti vašem problemu jer nije uobičajen ili je kompleksniji.
Strategija pri kojoj upite prvo preuzima mašina, pa ih, ukoliko prevazilaze njene mogućnosti, preusmerava ka zaposlenom u korisničkoj podršci, štedi vreme i kompaniji, a i onom koji poziva.
Kako je jedan specijalista za mašinsko učenje, Nik Berns, objasnio: “Koliko god da su vaši modeli dobri, biće dobri samo koliko i vaši podaci.”
Za sada je jasno da mašine neće preuzeti vaš posao – bar ne u potpunosti.
Zapravo, saradnjom sa veštačkom inteligencijom možemo preskočiti sve one dosadne, repetitive zadatke koji nam oduzimaju vreme, skratiti njihovo trajanje kroz automatizaciju, izbeći manuelne greške i optimizovati procese tako da nam preostane još više vremena za ono što radimo najbolje – a to je strateško planiranje, kreativno mišljenje i inovacija.
Imaš pitanje ili komentar?