SR
U ovom tekstu vam donosimo najdetaljnije istraživanje stanja nacionalnih domena na teritoriji Evrope. Broj registrovanih nacionalnih domena koje neka zemlja ima ne predstavlja samo nivo tehnološke pismenosti zemlje već u širem kontekstu stepen razvijenosti zemlje, ekonomsku moć, pa i pripadnost i, sa određenim odstupanjima, skoro pa savršeno oslikava ekonomsku razvijenost neke zemlje. Izuzetak su slučajevi kada se nacionalno registarsko telo potrudilo da iskomplikuje trivijalnu proceduru kao što je registracija domena, pomenuću apsolutne “pobednike”, (.BG) Bugarska koja se nalazi na začelju liste upravo iz tog razloga, a ništa bolji nije bio ni .BA do 2021. kada su najzad olakšali proces gde nije potrebno slati dokumentaciju poštom po svakoj registraciji domena.
Spomenuta je pripadnost pa ćemo se odmah osvrnuti na primeru .BA domena koji nema potencijal kakav bi mogao imati da ga druga polovina stanovništva u BiH doživljava kao svoj.
Dobar primer su i Sjedinjene Američke Države, pa iako amerikanci nemaju problem sa identifikacijom ekstenzije, ostaje problem popularizacije .com i ostalih komercijalnih ekstenzija te .US ne ulazi čak ni u top 10 domena sveta.
Identifikacija stanovništva Republike Srbije sa .RS domenom se većinski ne dovodi u pitanje ako izuzmemo AP Kosovo i Metohiju gde je .AL domen češći izbor. Ipak, iako se srbi ili hrvati iz Bosne i Hercegovine pre identifikuju sa .RS i .HR nego sa .BA, češći je izbor alternativa u vidu popularnih generičkih komercijalnih domena kao što su .COM, .ORG, .INFO kao što je slučaj na AP KiM, jer pre svega nije praktično koristiti RS domen u drugoj državi kao što je Bosna i Hercegovina ili .AL na AP Kosovo i Metohija.
Pored ekonomskih, itekako važni faktori su jednostavnost i dostupnost registracije kao i ograničenja koja pojedini domeni imaju, a tu je i cena kao često presudan faktor. Sve će biti izloženo kroz detaljne statistike i analize koje objavljujemo za čitaoce našeg bloga na osnovu dugotajnog istraživanja.
Što se našeg tela za registraciju domena tiče (RNIDS), može se reći da su uradili sve što je bilo do njih, tehnički. Možemo biti ponosni što smo u prvih 5 u Evropi što se tiče jednostavnosti pri registraciji, procedura, automatizacije, vremena dostupnosti. Najbitnije po korisnike i ovlašćene registre je da su ključni procesi automatizovani, komunikacija sa ovlašćenim registrima je korektna, a cena se već skoro 15 godina nije menjala. No menja se od 01.03.2023. a o tome ćemo nešto kasnije.
Iako je prethodni nacionalni domen .YU bio aktivan sve do kraja marta 2010. godine, po lansiranju .RS domena 2008. godine registrovano je preko 47.000 novih domena.
Poslednjih 6 godina vidimo stabilan rast bez većih odstupanja osim u 2022. godini, u drugom i trećem kvartalu je bila nešto manja aktivnost po pitanju registracija domena na evropskom kontinentu.
Ali, ako se vratimo u davnu 2008. godinu kada je .RS domen zvanično predstavljen, cena ka registrima od 1.350 dinara (bez PDV) i prosečna cena na tržištu od 1.940 dinara sa PDV-om definitivno nije bila prilagođena širokim narodnim masama, kao što to na kraju krajeva nije bio ni internet koji je koristilo manje od 20% građana.
Kurs evra ka dinaru je tada bio 74, a uz inflaciju za sve ove godine dolazimo do računice da je kupovina .RS domena za građane sa uračunatim PDV-om koštala više od 5.000 RSD u sadašnjoj realnoj kupovnoj kalkulaciji, što jeste ozbiljna cifra za tadašnju ekonomiju koja je bila slabija nego danas.
I u slučaju da vršimo upoređivanje sa 2013. godinom kada je kurs dinara ka evru 110, razlika je i dalje ogromna, više nego dvostruka.
“Tačka COM”, je na kraju prošle decenije bio mnogo popularniji nego sada, u pop-kulturi je označavao internet. Internet je bukvalno bio “tačka com” sa neizostavnim prefiksom www, a njegova cena je bila svega 8 € godišnje. U tom trenutku .COM domena bilo registrovano neuporedivo ili, da budemo precizniji, skoro dvostruko manje nego sada, kada je .COM jedva upotrebljiv zbog slabe dostupnosti naziva domena.
Visoka cena nacionalnog domena, nešto kompleksniji i većinom sporiji proces registracije domena nego što je to sada ne čudi što je .COM bio primarni izbor prilikom pokretanja novog sajta.
Zaključak je da su pre 10 godina nacionalni domeni bili skrajnuti u drugi plan, COM je bio lider, ali je presušio, a lansirane ekstenzije sa raznim nazivima nisu prošle uspešno kako se očekivalo, stoga u 2023. godini nacionalni domeni su sve bitniji jer je dostupnost zgodnog imena neuporedivo veća i obraćate se ciljano publici u svojoj državi. Posetilac koji vidi firmu sa sajtom na nacionalnom domenu biće siguran da ta firma posluje u Srbiji.
A najbolji primer za dostupnost je da je unlimited.com registrovan davne 1994. a unlimited.rs 2015.
Zemlje Evrope vole nacionalne domene, da nije tako ne bi ih bilo registrovano preko 75 miliona, sa .EU ekstenzijom koja ima nešto preko 3.7 miliona, koja ipak spada u kategoriju teritorijalnih domena.
Očekivano, po broju registrovanih domena Nemačka ubedljivo vodi sa 17.2M, UK na drugom mestu sa 11.1M, Rusija na trećem mestu sa 7.6M. Ali nećemo se osvrtati na brojke, koliko na poređenje broja stanovnika jedne zemlje sa brojem registrovanih domena, jer je to ipak važnije za procenu uspeha neke domen ekstenzije.
Ne govori sve, ali govori mnogo. Statistika broja aktivnih nacionalnih domena po glavi stanovnika u Evropi.
Švajcarska je značajno iza Holandije koja je ovde dominantna sa skorom od 0.35 domena po glavi stanovnika, ali odmah iza Švajcarske je Danska, Island, Nemačka, Luksemburg, Ujedinjeno Kraljevstvo, Portugal, Norveška, Belgija.
Ovih deset zamalja su očekivani pobednici, jer sve ove zemlje imaju razvijenu ekonomiju i internet kulturu, ako izuzmemo Češku koja je po prosečnoj zaradi prilično ispod pomenutih zemalja.
Od zanimljivosti, spomenuli smo neslavnog pobednika – Bugarsku koja je ostala u 2007. godini što i njihov zvanični sajt i potvrđuje – https://www.register.bg
.BG nema čak ni statistiku koliko domena je registrovano, pa smo na jednom PR članku pronašli približnu brojku iz 2020. uvećanu za evropski trend u 2022.
.BA domen nema javni WHOIS, ali je zanimljivo da ga nemaju ni .CH i .ES koji su mnogo uspešniji u svojim državama.
Crnogorski .ME je opravdano odsutan iz statistika jer je u pitanju široko rasprostranjen domen ekstenzija zbog zgodnog nastavka – me, a i nismo navodili ekstenzije u zemljama sa manje od 1 miliona stanovnika.
Zemlja lala i vetrenjača je ubedljivi pobednik, država koja ima nešto manje od 18 miliona stanovnika ima registrovanih čak 6.277.000 domena, što će reći da svaki treći holanđanin ima registrovan domen – 0.35 je broj domena po stanovniku. Ovaj domen je dostigao milion registracija već sredinom 2003. godine što je fascinantna činjenica.
.NL domen ekstenzija je tehnološki na visokom nivou, a cena je jedna od najnižih, tako da se može pronaći već za 6 EUR godišnje, dvostruko jeftinije od COM/NET/INFO alternativa. Takođe nema nikakva ograničenja, svi mogu registrovati ovaj domen, bilo gde u svetu što nije slučaj sa svim nacionalnim domenima.
Visoko razvijena internet pismenost i web hosting industrija u kombinaciji sa jakom ekonomijom i inicijalno niskom cenom koja se godinama, kako je domen rastao, smanjivala, je dovela do toga da Holandija bude prva u Evropi, a verovatno i u svetu. U ovom trenutku povećanje cene verovatno ne bi preterano uticalo na broj registrovanih domena jer bi i dalje bili ispod evropskog proseka. Pored toga, holanđani su poznati kao patriote što je verovatno dodatno rezultovalo ovako dobrim rezultatom.
Po uzoru na espreso index, donosimo domen index upoređujući prosečne kupovne cene za korisnike (sa porezom na dodatnu vrednost) i prosečnu neto platu. Dobijeni rezultati govore koliko nacionalnih domena je moguće zakupiti za prosečnu mesečnu platu. Ovaj indeks nam govori o potencijalnom uzroku cene kao jednog od problema broja registrovanih nacionalnih domena najvišeg nivoa i definitivno se mogu povući paralele.
Dominacija holandskog .NL domena se nastavlja i na ovoj analizi, za prosečnu NETO platu u iznosu od 2.834 € moguće je zakupiti čak 405 .NL domena. Iako je prosečna plata u Nemačkoj značajno veća, čak 4.105 €, .DE domen je nešto skuplji pa je za prosečnu nemačku neto platu moguće zakupiti 342 domena. Norveška sa prosečnom neto platom od 3.553 € može zakupiti 296 .NO domena, Finska 279, Poljska i Francuska 275, UK 214, Španija 208, zatim ide Estonija sa index-om 177, Švajcarska sa 176.
Sa prosečnom neto platom od 1.740 € koja je najbliže evropskom proseku (1.603 €), Italija je na 11. mestu (158), a Mađarska na 12. (142).
Na začelju tabele je Hrvatska sa index-om od 13 domena, za utehu je da imaju .com.hr ekstenziju koja košta između 5 i 8 € sa PDV-om što donekle amortizuje ovako visoku cenu .hr domena koja se svrstava u premium uslugu, ide od 75 do čak 100 € godišnje sa porezom. Ekstenzija .com.hr je bila nekoliko godina i besplatna za registraciju. Slična situacija je i sa Ukrajinom koja ima .com.ua i co.ua ekstenzije po ceni od 10 – 12 € kao i Turskom.
Pandan tim ekstenzijama je naš .in.rs koji ne uživa veću popularnost, a košta u proseku 5 € sa PDV kao i nešto korišćeniji .co.rs namenjen isključivo pravnim subjektima.
Zbog nemogućnosti uvida u statistiku .BG domena, podaci su bazirani na starijim statistikama i pretpostavkama, ali sigurno je to da Bugarska ima lošije rezultate od okolnih zemalja.
Srpski .RS domen se nalazi na 32. mestu (od 42), ali od marta 2023. će imati lošiji rezultat od Severne Makedonije zbog najavljenog poskupljenja što nas dovodi na 33. poziciju, nije isključena i na 34. pozicija zavisno od toga kako ovlašćeni registri reaguju na poskupljenje. To znači da je .RS domen skuplji nego što bi trebao biti po evropskom proseku. Ova razlika je u prošlosti bila značajno veća te je sada moguće kupiti 40 .RS domena za prosečnu neto platu, a 2010. godine svega 16.
Da je cena .RS domena od početka bila niža, verovatno bismo sada imali više registrovanih domena, ali treba imati na umu da mnogi tada nisu verovali da će internet u dogledno vreme ući u sve pore naših života, te je neuporedivo lakše pisati iz današnje perspektive.
Na pretpostavku iz naslova nema potrebe ni odgovarati, nacionalni domen definitivno, sa manjim odstupanjima, pokazuje ekonomsku snagu jedne zemlje, barem na starom kontinentu.
Mišljenja i stavovi izraženi u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju stavove kompanije United Internet d.o.o. i UNLIMITED.RS brenda.
Statistike na dan 25.10.2022. Cene na dan 23.01.2023.
Autor: Vladimir Duka
Jako zanimljiva analiza, šteta što smo uvek među zadnjima u svemu.
Kakvo je stanje na svetom?