17.09.2018    12:43

Evropski Parlament na putu da usvoji jedan od najbitnijih zakona u istoriji autorskih prava

Red i zakon.

Na šta vas asocira ovo? Da li možda na njujoršku policiju, knjigu i zakonik, ili TV seriju koju smo svi rado pratili 90ih?

Ovog puta, pa… ništa od navedenog nije slučaj.

Složićete se da se 2018. pokazala kao godina u kojoj su se desile mnogobrojne zakonske promene koje dolaze od odluka članova Evropske komisije.

U redu, da… Znamo da Komisija ne preza od izmena kako bi se građani EU zaštitili i obezbedili, ali, nakon GDPR-a i ukidanja WHOIS pretrage, šta je sada na redu?

Počevši od jula ove godine, Evropska komisija je pokrenula glasanje oko spornog zakona o autorskim pravima koji će zasigurno promeniti način na koji će internet kompanije nastaviti da tretiraju objavljeni sadržaj.

Iako je ranije ovog leta predlog o izmeni o autorskim pravima bio odbačen, ove nedelje, nakon žestokih političkih kampanja sa obe strane, članovi Evropskog parlamenta, glasali su u korist pokretanja pregovora sa zemljama članicama oko dopune zakona.

 

Zbog čega je sve ovo važno?

Sa jedne strane, kritičari se boje da su predložene izmene sveobuhvatne i da bi mogle narušiti muzičke remikse, takozvane covere, parodije, pa čak i linkove koji vode do web sajtova. Ipak, sa druge, većina muzičara, autora i ostalih umetnika, i te kako podržava ovu reformu i smatra je veoma bitnom.

Od julskog glasanja napravljeno je na stotine izmena, međutim, glavni problemi su i dalje ostali nerazjašnjeni.

 

O kojim promenama se radi?

1. Veliki giganti moraju da plate rad umetnicima i novinarima čije radove koriste

2. Male i mikro (blog) platforme su isključene iz direktive

3. Hiperlinkovi koji su praćeni individualnim rečima, mogu da se slobodno dele

4. Novinari moraju da dobijaju doprinose od svake naknade autorskih prava koje je dobila njihova izdavačka kuća.

Evropski parlament se, na kraju, poprilično snažno složio i izglasao izmene autorskih prava, a glasali su ovako: 438 za, 226 protiv a 39 ih je bilo uzdrzano, što je složićemo se, prilično izuzetan rezultat.

Ozloglašeni Član 13 je privukao najviše pažnje i on je takoreći obeležen kao takozvani upload filter od strane kriticara.

Dakle, sada, ukoliko korisnik pokuša da objavi autorski sadržaj, npr. muziku, slike ili nešto drugo, odmah prolazi brojne provere i filtriranja. Ukoliko se pokaže kao sadržaj koji je zaštićen autorski materijal, biće uklonjen i nedostupan.

Na taj način, kompanije poput Facebook-a i Youtube-a, biće odgovorne za sadržaj koji njihovi korisnici objave.

Na sve ovo, izdavačke kuće, muzičari, kreativci i, gotovo svi koji su nekim delom povezani sa kreativnom industrijom, kažu da će nova pravila zapravo u velikoj meri zaštititi umetnike i stvaraoce i da će im se olakšati način na koji zarađuju.

Ovo definitivno znači da bi trebalo da prestanu da brinu o svojoj budućnosti i da uživaju na miru u svom kreativnom radu. Ili se bar tako čini.

I, dok neki kritičari tvrde da će ove promene, ipak, naškoditi malim preduzetnicima i to sve u korist velikih giganata, uključujući kompanije Facebook i Google, koji se, pored svega, usporstavljaju ovoj direktivi.

Reporter, Axel Voss je na ovu temu izjavio sledeće:

Fair pay for artists and journalists online: Parliament has backed the beginning of negotiations with member states on new harmonised #copyright rules. What does this mean for our memes and how will it affect the internet? → https://t.co/OMsEYYusJb pic.twitter.com/CvRh9mNQpt

— European Parliament (@Europarl_EN) September 12, 2018

Šta ce se dalje desiti? Jedno je sigurno, promene su neminovne, a mi jedva čekamo da vidimo kako će ova poboljšanja uticati na online svet modernog doba.

Pa, dame i gospodo, sedimo i čekajmo…

 

U međuvremenu, šta nam sve ovaj propis donosi?

Zaštita slobode izražavanja

Tekst sadrzi odredbe kojima se osigurava poštovanje zakona o autorskim pravima na internetu bez neopravdanog ometanja slobode izražavanja koja definiše internet.

Stoga, samo deljenje hiperlinkova sa člancima zajedno sa ‘’individualnim rečima’’ kao njihov opis, biće slobodno od ograničenja za zaštitu autorskih prava.

Bilo koja preduzeta akcija od strane platforme koja proverava pregled ubačenih fajlova ne podleže pravima autorskih prava i mora biti dizajnirana na način da izbegne “hvatanje” dela koja ne krše ova prava.

Sem toga, ove platforme će biti neophodne za uspostavljanje brzih sistema nadoknade (kojim upravlja osoblje te platforme a ne algoritam) putem koje se žalbe mogu podneti kada se sadržaj pogrešno ukloni.

Wikipedia i “Open Source” platforme mogu biti ugrožene/zahvaćene

Tekst takođe navodi da će postavljanje na online enciklopediju na nekomercijalni način, kao što je Wikipedia ili open source platofrma kao što je GitHub, automacki će biti isklučene iz zahteva za pridržavanje autorskih prava

Jača pregovaračka prava za autore i izvođače

Tekst parlamenta takođe ojačava pregovaračka prava autora i izvođača tako što će im omogućava da dobiju dodatnu nadoknadu od druge strane koja koristi njihova prava, naročito u slučajevima kada je prvobitno ugovorena naknada nesrazmerno niska u odnosu na benefite koje proističu iz obavljenog posla.

U tekstu se dodaje da bi ove pogodnosti trebale sadržati i posredne prihode. Isto tako bi osnažio autore i izvođače da zabrane Eksluzivnost licence za eksploataciju svog rada, iako se smatra da strana koja poseduje prava eksploatacije ne dobija pravo na to.