U svakodnevnim okolnostima, kada bismo čuli da, recimo Voren Bafet ili Alan Grinspan savetuju da se određenih investicija “klonimo”, u najmanju ruku ćemo postupati sa oprezom.
Međutim, primećujemo da mnogi ulažu određene sume novca u kupovinu bitcoina sa poslednjom senzacijom kriptovaluta. I mnogi se, sa razlogom sada pitaju, šta se kog đavola sve to dešava? Da li uopšte znamo šta je bitcoin? Kako on funkcioniše? Kvota 1.01 da bar 89% populacije naše planete nema pojma, ali je “čula” i ne plaši se da ulaže.
Šta je to u bitcoin fenomenu, koji je zasigurno obeležio 2017. godinu, što privlači novčanike enormnog broja ljudi širom sveta?
Bitcoin ima legitimnu vrednost, i to u velikoj većini zbog toga što nudi nekoliko “nivoa” korisnosti. Proverljiv je, deljiv, brz, i za sada, bez nekih velikih ograničenja. Takođe, daleko je više i bolje integrisan u savremene sisteme poslovanja neko bilo koja konkurentna digitalna valuta danas.
Problem može biti u dugoročnoj vrednosti bitcoina koja zavisi od velikog broja varijabli. Neke druge, “staromodne investicije”, kao što je ulaganje u nekretnine, takođe zavise od dosta faktora, ali sa tehnologijom kao što je bitcoin, njegova vrednost zavisi i od nekoliko hiljada načina na koji se ova valuta može poboljšati. Konfuzno zvuči? Da, jer jeste.
Zašto? — Zato što se neki od tih načina za poboljšanje, još uvek nisu izmišljeni. Posledično, ali i paradoksalno, ljudi bitcoin vide ili kao sigurnu opkladu bez negativnih rizika ili kao mehur od sapunice. Ovi prvi, smatraju da se sav taj hvaljeni bitcoin potencijal mora jednom isplatiti i da se ne sme propustiti prilika za dobit.
Kao da se odjednom nalazimo na divljem, divljem zapadu u kom nas stereotipni prodavac u salonu posavetuje da, ako kažemo ljudima da sirup leči kašalj, prodajemo sigurno par boca. Međutim, ako im pomenemo da sirup usput može pomoći kod problema sa glavoboljom, varenjem ili bolovima u kičmi, ode cela gajba.
Izgleda da bitcoin “leči” sve.
O čemu se ovde radi? Mala lekcija iz psihologije.
Ugrubo, mentalitet gomile predstavlja fenomen u kojem ljudi “slepo” prate svaku pojavu koji nekolicina ljudi postavi kao trend. Sve što grupa radi, postaće amin za pojedinca. Dok se neki drugi delom i mislima odupiru ovom fenomenu (kao što su Bafet i Grinspan među silnim bitcoin investitorima), studije pokazuju da smo kao bića, u velikoj meri pod uticajem drugih ljudi. Štaviše, naučnici su utvrdili da je potrebno samo 5% od ukupnog broja određene grupe koja će sa lakoćom povesti ostatak grupe (95%) u datom pravcu. Samo 5%.
U ovom momentu, buka oko bitcoina je nesnosno zaglušujuća. Svi pričaju uglas, i sve što do običnog čoveka na bum dolazi je “Bitcoin dostigao najveću vrednost od 15, 16, 17, 20 hiljada dolara.” I svi hoće deo, dok niko ne želi da bude čudak u uglu koji nije deo stvari o kojoj masa priča. I sve je više ljudi koji se uključuju u bitcoin investiranja samo jer je neko koga poznaju ulagač. Što ne čudi, ljudi na kraju krajeva i kupuju od onih u koje imaju poverenja.
Bitcoin je relativno skoro dostigao vrednost od 20 hiljada dolara, da bi se sada našao na 16.200. Bitcoin je uspeo da, samo u ovoj godini, dosegne 1000 puta veću vrednost od one koju je imao na početku 2017. Poređenja radi, industrijski gigant Dow Jones, je od 1997. godine do danas, imao rast od svega 193 procenta. Dok pojedini bitcoin posmatraju kao još jedan dot-com mehur, velika većina smatra da je ovo jedna dobra prilika koja se ne sme propustiti i koja će se kad tad isplatiti kako cena ove kriptovalute i dalje bude rasla.
Upravo tako. Isčekivanje. Jer upravo su očekivanja, a ne dobitak nagrade, glavni stimulans i uzrok povećanja nivoa dopamina u našim mozgovima. Domapin je hormon koji nas čini srećnim i motivisanim. Za razliku od drugih vrsta investicija čiji se stepen povraćaja može predvideti, bitcoin niko još ne može tačno da “provali”. Svakog dana svedočimo nekom novom rekordu, novom probijanju dojučerašnje vrednosti. Očekivanja rastu baš kao i cena bitcoina, a ljudi se lako navuku na dobar osećaj dok gledaju vrtoglavi rast i svoje potencijalne zarade. Baš kao što se, nakon izvlačenja sedmice na lotou od 4.4 miliona dinara prošle nedelje, kupovina novih lozova utrostručila.
Investicioni mehuri nisu nova stvar. Samo neki od najpoznatijih su Lala mehur u Holandiji, mehur Južnog mora, i Misisipi mehur.
Mnogi od ovde opisanih psihološlih faktora su upravo i razlog zbog kojih bitcoin ima ovako opipljiv rast. I ne samo to, mnogi mehuri će uslediti i nakon bitcoina, u to smo bar sigurni.
Ali, sve što smo svesniji ovih faktora, lakše ćete biti u situaciji da odlučite da li ćete uhvatiti neki sledeći voz ili ćete ipak pomisliti da je vreme da gledate kako vagon prolazi bez vas, i to bez kajanja.
Imaš pitanje ili komentar?