Kriptovalute su goruća tema u poslednjih nekoliko godina. Još od samog nastanka prve kriptovalute, odnosno prvog Bitcoin-a, ljudi širom sveta su spoznali da je tehnologija koja se krije iza kriptovaluta revolucionarna. 

Od njegovog nastanka, pa do danas, Bitcoin je menjao svoju vrednost, pa je tako u jednom trenutku dostigao vrednost i od 68780$. U ovom trenutku, njegova vrednost je blizu 57000 dolara. Ne može se reći da je rast kriptovaluta pravolinijski, ali svakako je nešto sa čime biste trebalo da budete u toku, budući da se kriptovalute smatraju za budućnost novca. 

U ovom tekstu ćemo se potruditi da vam na što jasniji način približimo kako funkcionišu kriptovalute, šta ih čini popularnim, i zašto iz dana u dan ‘niču’ nove kriptovalute. 

Šta su kriptovalute? 

Verovatno ste već imali prilike da čujete termin kriptovaluta, ali šta to zaista znači? 

Kriptovaluta je oblik digitalne imovine, digitalna valuta, koja se kao i papirni novac, koristi za razmenu dobara i usluga. 

Počeli smo sa robnom razmenom, trampi robe za zlato, preko papirnog novca, do digitalnog. 

Kao što jedan dolar vredi ~104 dinara, tako jedan Bitcoin vredi ~56800 dolara. 

Za razliku od ostalih valuta, kripto valute funkcionišu na drugačiji način, postoje izvan granica državnih monetarnih politika. Kako bi se zadržala bezbednost transakcija, kriptovalute koriste posebne kodne sisteme. 

Ljudi obično investiraju u kriptovalute onako kako bi investirali u druge vrednosti, kao što su plemeniti metali, akcije ili druge hartije od vrednosti. Samim tim, investiranje u kriptovalute predstavlja svojevrsni rizik. 

Najpoznatija kriptovaluta je Bitcoin, ali se svakodnevno pojavljuju na stotine novih. Druga po popularnosti, odmah iza Bitcoin-a je Ethereum. 

Kako funkcionišu kriptovalute? 

Kriptovalute koriste složene protokole, kodove i matematičke formule. Da bismo na jednostavan način objasnili kako funkcionišu, potrebno je znati da je registar kriptovaluta decentralizovan. 

Šta to znači? 

Prilikom transakcija u recimo, dolarima, centralna banka ima uvid u svaku transakciju. Ona na jednom mestu ima nešto nalik velikoj svesci u kojoj su zapisane sve transakcije. 

Janko Janković poslao 200 dolara Marku Markoviću. 

Marko Marković poslao 156 dolara Petru Petroviću. 

Centralna Banka čuva tu svesku, odnosno zapise na jednom mestu. Ukoliko dođe do nekih malverzacija, može se desiti da neko jednostavno izbriše neku transakciju, ili promeni iznos. 

I kod transakcija kriptovaluta postoji zapis. Samo što umesto da se on čuva na jednom mestu, i taj zapis poseduju svi koji poseduju kriptovalutu. 

Svako ko poseduje kriptovalutu, može da pristupi tom javnom zapisu transakcija. Svaki put kada se transakcija desi, zapis se automatski ažurira. Ukoliko bi neko želeo da manipuliše transakcijama, da izmeni iznos, izbriše nešto ili doda, morao bi da kontaktira sve ljude na svetu koji poseduju zapis transakcija i da ih ubedi da i oni naprave istu izmenu. 

I to je ono što čini kriptovalute neprobojnim kada se radi o korupciji, mitu i malverzacijama. 

Ova tehnologija se naziva blockchain. Transakcije predstavljaju blokove (block) koji se vezuju jedne za druge (chain) i tako stvaraju grupni zapis transakcija, odnosno blockchain. 

Da biste koristili svoju kriptovalutu, potrebno je imati svoj privatni ključ i svoj digitalni novčanik. 

Kada uđete u sistem, dobijate privatni ključ, odnosno jedinstveni broj koji ćete samo vi znati. On će biti potvrda vašeg identiteta i dokaz da ste baš vi vlasnik te kriptovalute. Bez ključa ne možete ni dolaziti u posed, ni menjati kriptovalute. 

Jednom kada dobijete svoj ključ, zapišite ga na papiriću, i čuvajte na bezbednom mestu. Ukoliko neko dođe u posed vašeg ključa, moći će da uzme sav vaš novac, jer je ključ jedina potvrda vlasništva. 

Iako ovo jeste jako pouzdana metoda, gubitak ovog ključa bi značio da ste izgubili sav novac koji imate u vidu kriptovaluta. 

Za razliku ostalih šifri na internetu koje možemo lako povratiti, za ovaj privatni ključ ne postoji backup opcija. 

Baš zbog ovoga, vlasnici kriptovaluta obično čuvaju svoj ključ na više različitih mesta (kako digitalno, tako i analogno). 

Jedan od načina da budete sigurni da nećete izgubiti svoj ključ jeste digitalni novčanik. Jedan od takvih je CoinBase. 

Ukoliko ovde otvorite svoj nalog, CoinBase će za vas automatski generisati ključ. Putem ovog novčanika ćete moći da kupite, prodate, pošaljete i primite kriptovalute. 

Koje sve kriptovalute postoje? 

Kao što smo već pomenuli, pored najpoznatijeg Bitcoina, postoje na stotine drugih kriptovaluta. Neke od najpoznatijih su:

Bitcoin

Ethereum

Tether

Binance Coin

Cardano

Dogecoin

XRP

USD Coin

Polkadot

Uniswap

Listu svih kriptovaluta možete pronaći ovde. Na tom sajtu možete takođe proveriti i kolike su im trenutne vrednosti, da li su doživele rast ili pad. 

Kako kriptovalute postaju popularne (vredne)? Od čega to zavisi? 

Kao i sve ostalo na tržištu, vrednost kriptovaluta određuje ponuda i potražnja. 

Postoje određeni elementi koji izazivaju veću tražnju pojedinih kriptovaluta. Na primer – bezbednost. 

Tehnologija kriptovaluta (koju smo maločas objasnili) igra veliku ulogu u samom interesu za kriptovalute. Decentralizovane valute su poželjne jer ne samo da su bezbedne, već ih je nemoguće ugasiti. 

Tako je na primer Satoshi Nakamoto, kreator prvog Bitcoina, i čovek čiji identitet niko ne zna, napravio Bitcoin i nestao 3 godine kasnije. Čak i kada bi sada rešio da ‘ugasi’ Bitcoin – ne bi to mogao. 

Bezbednost 

Sama priroda ove tehnologije naglašava da je u pitanju kompleksan kod, i da je moguće da će postojati ‘bugovi’, odnosno greške u kodu. 

Tako je na primer došlo do probijanja koda kod jednog od vlasnika Ethereum-a, pa je haker uspeo da ukrade koine vredne 30 miliona dolara. 

Nakon ovoga, došlo je do neslaganja između dve strane. Jedna strana koja je želela da promeni kod Ethereum-a, i jedna strana koja se plašila da to učini. Tako su nastale dve vrste Ethereum-a: Ethereum i Ethereum Classis (sa izvornim kodom). 

Kada neka kriptovaluta pretrpi skandal, kao što je to hakovanje, njena vrednost se može srozati u svega nekoliko minuta. Kao rezultat, vlasnici te kriptovalute će odmah pokušati da prodaju svoje koine i time još više oboriti cenu. 

Masovna upotreba 

Jedna od bitnih determinanti kada se radi o popularnosti (samim tim i vrednosti) kriptovaluta, jeste mogućnost da se one upotrebe u svakodnevnom životu. 

Na primer, budući da je Bitcoin najpoznatija valuta, u nekim objektima možete plaćati i direktno Bitcoinom. Masovna prihvaćenost automatski povećava vrednost kriptovalute. 

Promocija 

Čak ni kod digitalnog novca ne smemo zanemarivati uticaj marketinga i promocije. 

A evo i primera. 

Ukoliko ste imali prilike da provedete određeno vreme na društvenim mrežama, primetili ste da je vrlo popularan ‘meme’ sa likom prepoznatljivog psa. 

Inspirisani ovim psom, kao parodiju kriptovalutama, napravljen je koin pod imenom DOGECOIN.

Iako nastao kao šala, DogeCoin se vrlo brzo proširio društvenim mrežama i njegova vrednost je vrtoglavo rasla. 

Čak je i Elon Musk izjavio da je DogeCoin njegova omiljena kriptovaluta i tom izjavom podigao vrednost iste do neslućenih granica.

Ove godine, tržišna vrednost DogeCoin-a dostigla je 80 milliona dolara. 

Kako doći do kriptovaluta? 

Jedan od načina da dođete do kriptovaluta, jeste njihovom kupovinom. Putem vašeg digitalnog novčanika možete kupiti kriptovalutu, sačekati njen rast i u povoljnom trenutku je prodati. 

Ovaj proces možete ponavljati sve dok imate sredstava. 

Drugi način jeste rudarenje (majnovanje) kriptovaluta. 

Rudari, odnosno majneri kriptovaluta služe kao ‘čuvari’ ovih digitalnih transakcija. 

Oni potvrđuju svaku transakciju koja se desi i u tom procesu dobiju nove kriptovalute. Otud naziv rudari. Oni ne kupuju kriptovalute, već ih pronalaze i stvaraju. 

Međutim, ovo nije jednostavan proces i zahteva posebnu opremu, odnosno posebne računare. 

Prilikom svake transakcije, vrši se njena validacija. Odnosno ukoliko Vi pošaljete 1 Bitcoin svom prijatelju, u narednih 10 minuta, vaša transakcija će biti u procesu validacije. 

Staro ‘stanje na računu’ i nova transakcija formiraju jedan kod kojoj nedostaje određenja šifra za validaciju. 

Tu nastupaju rudari. 

Njihovi kompjuteri pokušavaju da tu šifru pogode. Naglašeno je ‘pogode’ jer je nemoguće znati je unapred. Tako da kompjuter automatski generiše milione šifri u pokušaju da ‘ubode’ pravu. Prvi rudar koji pogodi šifru dobija nagradu u vidu kriptovaluta. 

Određena suma novca, odnosno nova kriptovaluta se generiše. I tako nastaje nov kripto novac. 

Bitno je znati da je količina Bitcoin-a ograničena. Na svetu može postojati 21 milion Bitcoin-a. 

Od februara 2021, ostalo je svega malo više od 2 miliona Bitcoin-a koji se mogu rudariti. 

Budućnost kriptovaluta i njihova moć da zamene papirni novac. 

Vrednost kriptovaluta je teško predvideti, i podeljena su mišljenja o njihovoj budućnosti. Međutim, na osnovu njihovog razvoja kome svedočimo, nije teško pretpostaviti da će se uticaj kriptovaluta tek povećavati. 

Pored predviđanja da će kriptovalute promeniti način na koji razumemo novac, stručnjaci kažu da je već teško zamisliti budućnost u kojoj digitalne valute ne postoje. 

Upotreba papirnog novca je u svakom slučaju drastično smanjena, određene zemlje skoro da više i ne upotrebljavaju keš, već sve svoje transakcije prepuštaju karticama i digitalnim novčanicima. 

Budući da je ova tema jako kompleksna, postoji još mnogo toga što bi se moglo reći o kriptovalutama. Nadamo se da smo ono najbitnije pokrili na najjednostavniji način. 

Voleli bismo da čujemo i Vaše mišljenje na ovu temu. Pišite nam u komentarima!

The post Bitcoin, Ethereum, Dogecoin…: Kratki (ali ubitačni) vodič kroz kriptovalute appeared first on UNLIMITED.RS - Hosting visokih performansi | cPanel Web hosting u Srbiji, VPS SSD, registracija domena.